Intervju: Lične odluke i poslovna praksa

0

Razgovarao: Zoran Kovačević

Goran Vasić je radio za Lucent na Tajlandu, Tajvanu i u Australiji, zatim za Erikson u Izraelu, SAD-u i Meksiku. Nakon višegodišnjeg odsustvovanja, u Srbiju se vratio 2003. U Telenoru je od 2006. godine, a od 1. januara 2009. nalazi se na poziciji izvršnog direktora korporativnih poslova.

Imate petnaestogodišnje radno iskustvo u mobilnoj industriji sticano širom sveta. Da li vam je povratak u Srbiju pre šest godina ispunio lična i profesionalna očekivanja i kako procenjujete perspektive za život i rad stručnjaka poput vas u našoj sredini?

Pre svega, što se tiče mog povratka, to je bila lična odluka. Bilo je u redu dok sam u početku sâm išao sa projekta na projekat, pa je bilo u redu i dok smo supruga i ja bili sami, međutim kad su došla deca, onda već više nije bilo tako lako… Nikola se rodio u Australiji; onda je godinu dana živeo u Izraelu… Kada smo se vratili kući i kada su ga pitali odakle je, on kaže: „Iz Meksika“. Hoću da kažem da je bila lična odluka. Sa druge strane, moram da kažem da sam malo imao i sreće. Posao na koji sam došao, firma u koju sam došao, sve je to bilo nekako splet srećnih okolnosti. Tako da sam se vrlo brzo uklopio i adaptirao. S druge strane, ne mogu da kažem da je klima baš tako srećna za sve ljude koji žele da se vrate, odnosno da im država pruža dovoljno potrebnih uslova da mogu da nastave ovde život. Ja nekako sebe vidim kao malo specifičan slučaj. Naravno da se nisam pokajao. Neke sam svoje komplekse malo „izduvao“ napolju, tako da mi to sad više nije važno. Volim da kažem: kuća je jedna, ma kakva bila; dom je dom.

Vašim imenovanjem na mesto izvršnog direktora korporativnih poslova Telenora d.o.o. u najužem rukovodstvu kompanije, koje sačinjava sedmoro direktora, našlo se dvoje ljudi iz Srbije. Kako komentarišete toliko poverenje koje se ukazuje srpskim menadžerima? Prvobitno, ovde su doveli jak tim „svojih“ menadžera…

Prvo da vas ispravim, ima nas troje: korporativne komunikacije, ljudski resursi i korporativni poslovi. Ja sam pre dolaska Telenora bio na izvršnoj funkciji, odnosno bio sam izvršni direktor u prethodnoj kompaniji. U pravu ste: kada je Telenor došao ovde zaista su doveli verovatno jedan od svojih najjačih timova koje su imali u svojoj grupaciji. To je jednostavno tako. Opet zbog moje privatne odluke, ja sam želeo da ostanem u firmi, video sam sebe ovde. Međutim, Telenor ima svoju politiku po pitanju menadžmenta – posle svake akvizicije dovode svoj tim, dovode stvari u red, ako mogu tako da kažem, međutim gledaju da se tokom vremena taj strani kadar sve više šalje kući a da lokalni ljudi preuzimaju poslove u svojim domenima. Tako da, eto, mi trenutno imamo troje ljudi u top menadžmentu. Nadamo se da će u neko dogledno vreme da nas bude i više. Naravno, nikada neće biti da je menadžment 100 % srpski, bar je to moje  viđenje, ali to je tako…

Nakon investicije od 1,513 milijardi evra, koja je proglašena i najvećom pojedinačnom investicijom u jugoistočnoj Evropi, Telenor zvanično posluje u Srbiji od 1. septembra 2006. godine. U kojoj meri su se za ove tri godine očekivanja kompanije u Srbiji ostvarila?

Pa, u velikoj meri. Ja moram da kažem da ne bi Telenor ni ulazio u takvu jednu investiciju da su očekivanja bila loša. Naravno, niko se nije nadao ovoj i ovako velikoj ekonomskoj krizi i ovim i ovakvim uslovima poslovanja u samoj Srbiji. Moram da kažem da je bilo, tu i tamo, neću da kažem neslaganja ali neispunjenih obećanja. Ali dobro, to je tako kako je. Sve u svemu, Telenor je zadovoljan poslovanjem u Srbiji. Telenor je ovde već tri godine i, naravno, naši planovi ovde su dugoročni.

Direktor u teška vremena

Obreli ste se na mestu direktora korporativnih poslova baš u jeku krize. Da li je to za vas kao menadžera hendikep ili naprotiv prilika da ispoljite svoje upravljačke veštine?

Zanimljivo pitanje u svakom slučaju. Naravno da je lepše biti direktor u srećna vremena, ali moj karakter je takav da najbolje dajem kada sam pod pritiskom. Naravno da nije isto, bez obzira na to što telekom industrija, uopšteno gledano, nije bila afektirana kao neke druge industrije, ali uopšte uslovi poslovanja su protekle godine bili znatno otežaniji nego inače. Pa još kada na krizu dodamo ovih 10 % poreza koji je implementiran isključivo za našu industriju… Jeste u pravu ste – dosta je otežano, ali to je za mene, na neki način, veći izazov.

Tekst u celosti možete pročitati ovde 

Share.

About Author

Comments are closed.