Po skorašnjem domaćem istraživanju četvrtina srpskih firmi nema poslovni veb-sajt. U tome prednjače nove i male firme. Na primer, čak 75% firmi starosti do jedne godine nema veb-sajt. Takođe, nema ga preko polovine preduzetnika. Najčešći razlog za neposedovanje sajta je da „nema potrebe“. Međutim, ako pogledamo svetske statistike koje kažu da 97% internet korisnika traži lokalne kompanije, nameće se zaključak da itekako ima potrebe, ali da nedostatak adekvatnih informacija uzima svoj danak.
U 21. veku sve je više kupaca koji svet gledaju kroz internet i smatraju „ako nije na internetu, onda ne postoji“, pa svesno uskratiti internetu informaciju da vaša firma postoji i da je u komšiluku, što pomenutih 97% internet korisnika možda nikad neće saznati, verovatno i nije baš najbolja poslovna strategija.
Da bi preporuka „treba vam lokalni sajt“ bila verodostojnija evo još nekih svetskih brojki koje potkrepljuju ovu tvrdnju. Na primer, ne treba zanemariti činjenicu da se 46% svih pretraga na Guglu odnosi na lokalne informacije. Ovaj podatak je utoliko bitniji ako znamo da Gugl drži preko 90% svetskog tržišta veb-pretraživača, dok u Srbiji zauzima 96,7% (92,24% na desktop računarima i 98,6% na mobilnim uređajima). Pritom, 72% kupaca posle lokalne pretrage poseti prodavnicu koja je u krugu od osam kilometara od njihove trenutne lokacije. Takođe, nakon pretrage lokalnog preduzeća na mobilnom uređaju, 88% kupaca će nazvati ili posetiti tu firmu u roku od 24 sata.
Da li zaista treba zanemariti sve one potencijalne kupce koji, sticajem okolnosti, ne prolaze svaki dan pored vaše firme pa, shodno tome, ne svraćaju u nju i ne znaju da ona u svojoj ponudi ima baš ono što njima treba? Ili ih, s obzirom na navedene statistike, ipak treba uzeti u obzir i pružiti im bar osnovne informacije putem interneta? Odgovor se sam nameće.
Kamen temeljac internet prisustva
E sad, ako smo se složili da je sajt potreban, da razmotrimo i šta treba ugraditi u njegov temelj da bi on na najbolji mogući način obavio svoj posao. Naravno, reč je o internet domenu, ali kom? Neko bi rekao „svejedno“, što je pogrešno; neko bi izabrao .com domen, što je u nekim situacijama ispravno, ali pošto se radi o sajtu koji cilja lokalno srpsko tržište i do kog se dolazi kroz lokalnu pretragu, najbolji izbor je nacionalni .rs domen. Za svaku odluku je dobro imati nekoliko dobrih razloga, pa hajde da se pozabavimo njima.
Na primer, Gugl i dalje tvrdi da u rezultatima lokalnih pretraga prednost daje veb-sajtovima na lokalnim, nacionalnim domenima, kao što je .rs. U našem slučaju to je najjači argument (po već spomenutom istraživanju s početka teksta najčešći razlog (65,8%) za izbor .rs domena za veb-sajt firme je „zbog geografskog prostora na koji asocira”). Takođe, sajtovi na .rs domenu se prepoznaju kao domaći, pravljeni namenski za domaćeg korisnika, što on ume da ceni. Osim toga, .rs domen ima i sledeće prednosti:
– veći je izbor slobodnih domena
– može se zaštititi od hakovanja na čak tri različita načina
– sve naknade se plaćaju u dinarima
– komunikacija sa korisničkom podrškom je na srpskom jeziku
– u slučaju bilo kakvog spora arbitraža je u Srbiji
– kada je veb-sajt na .rs domenu, moguće je proveriti ko stoji iza njega
A šta ako ne izaberete .rs domen?
Najkraći odgovor bi bio – gubite inicijalnu prednost. Napravimo malu analogiju sa atletikom. Postoje atletičari koji su nekad trčali bosi. Jedan od njih je osvojio olimpijsko zlato 1960. Ali to je usamljen slučaj. Svi ostali olimpijski pobednici nosili su patike. Da li je svejedno koje patike? Naravno da ne. Kad su patike za trčanje u pitanju, postoje takozvane atletske kopačke. Procena je da za trke na 100 metara postojanje posebnih šiljaka na takvim kopačkama može da skrati trku za 0,5 do 1 sekunde. Bez takvih patika skoro je nemoguće trčati 100 metara ispod 10 sekundi.
Dakle, ako atletičar obuje patike (vaš lokalni biznis spreman za tržišnu trku dobije veb-sajt), on time stiče ozbiljnu prednost, a ako su te patike atletske kopačke (sajt je na .rs domenu), on stiče određenu dodatnu prednost.
Zašto svom biznisu ne biste obezbedili tu prednost, ako već znate kako?
Zaključak
Naravno, nije sve u domenu. Gugl koristi preko 200 parametara prilikom rangiranja sajtova, ali ako su dva sajta istog kvaliteta, jedan na .rs, a drugi na .com, Gugl će u svojim pretragama za upite iz Srbije favorizovati onaj koji je na .rs domenu. Dakle, ako ste na .rs, imate više šansi da Gugl prikaže baš vaš sajt internet korisnicima koji traže lokalne firme, a njih je 97%. Pritom, ako ste im dovoljno blizu, 72% onih koji su vas našli svratiće i do vaše prodavnice. Jer ste im u komšiluku, ali obično ne prolaze baš vašom ulicom…
