Narodna Banka Srbije nastavlja intenzivno da povećava zlatne rezerve. Nedavna kupovina još pet tona zlata u vrednosti od 350 miliona evra podigla je ukupne količine kojim naša zemlja raspolaže na rekordnih – 46,5 tona! Time su od 2012. godine, zlatne rezerve utrostručene, a Srbija je po tome ubedljivo na prvom mestu u regionu. Analitičari smatraju da je to znak i građanima da sopstvene slamarice barem delimično prebace u zlato. Naj način, kažu, sigurno čuvaju vrednost ušteđevine od inflacije.
Za 12 godina, pet i po puta je povećana vrednost zlata u našim trezorima – sa 0,6 milijardi evra na 3,3 milijarde evra. Prema podacima Narodne banke Srbije, vrednost zlatnih rezervi u trezorima NBS čini 11,9 procenata naših ukupnih deviznih rezervi.
Zlato kao sigurno sredstvo u krizi
“Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Prema rečima Georgi Hristova, direktora kompanije “Taveks zlato&srebro”,benefiti za privatne investitore od kupovine investicionog zlata su isti kao i zanarodne banke širom sveta. Zlato se pokazalo kao efektivan štit protiv inflacije ikao sigurno sredstvo u periodima krize.
“Ako narodne banke sebe štite od inflacije kupovinom tone zlata, efekat je isti i zagrađane sa recimo 10 grama zlata. Investiciono zlato se pokazalo u proteklih 50 godina kao najsigurnije sredstvo u poređenju sa drugim investicijama poput nekretnina, kriptovaluta, akcija… Cena zlata u proteklih 50 godina je skočila za 5.800 odsto, što znači da bi 1.000 dolara investiranih u zlato 1971. godine danas vredelo 58.000 dolara. Inflacija je fenomen od kojeg ni jedna valuta ne može da pobegne. Iz tog razloga centralne banke širom sveta sebe osiguravaju kupovinom zlata, privatni investitori takođe”, pojašnjava Hristov.
Kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, na ovaj plemeniti metal je teže uticati politikama kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik od kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.
”Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja”, kažu u Centraloj banci.
Kako Hristov dodaje, jake zlatne rezerve su osnova pouzdanja za bilo koju centralnu banku i opravdavaju emisiju novca i obveznica, i šalju signal lokalnom stanovništvu, drugim državama i investitorima da je zemlja stabilna i finansijski potkrepljena.
”Osim sigurnosti i stabilnosti koje zlato pruža, možemo uočiti da je i NBS dosta zaradila na ovoj investiciji, s obzirom da je cena zlata skočila za 60 odsto od 2012. do danas”, navodi Hristov.
Srbija ima skoro 15 puta više zlata od Slovenije
U protekle dve godine traje “zlatna groznica“ centralnih banaka širom sveta, koje su kupile više od 2.000 tona zlata. Ove kupovine uglavnom se odvijaju na istoku, sa Kinom i Turskom kao predvodnicima. U Evropi najviše kupuju zemlje centralne i istočne Evrope poput Poljske, Mađarske, Srbije i Češke.
Hristov kaže da Srbija ima ubedljivo najveće rezerve zlata na Zapadnom Balkanu i čak dva puta više nego sve ostale zemlje zajedno. Makedonija je druga, treća Albanija, Slovenija, zatim Crna Gora, Bosna i Hercegovina, dok Hrvatska centralna banka ne drži zlato u rezervama.
“Približili smo se Finskoj koja čuva sa 49 tona zlata u svojoj rezervi. Pored toga smo ispred i mnogih drugih evropskih država poput Slovačke (32 t), Češke (30 t), Kipra (14 t), Irske (12 t) i mnogih drugih”, ističe kaže Hristov.
Iz Narodne banke Srbije dodaju da je po julskom izveštaju Svetskog saveta za zlato Srbija na 54. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama i na 44. mestu po učešću zlata u deviznim rezervama.
Kako su Turci sačuvali ušteđevinu od inflacije?
U svetu najveće rezerve zlata ima Amerika – 8.133 tona, zatim Nemačka – 3.353 tona, Italija – 2.453 tona, Francuska – 2.437 , Rusija 2.333 tona i Kina – 2.265 tona. Kina u proteklih nekoliko godina masovno kupuje zlato i uvećava svoje rezerve, pa se očekuje da će uskoro prestići Rusiju, Italiju i Francusku.
“Kada je u pitanju kupovina investicionog zlata, prošle godine najveća tražnja bila je u Turskoj. Skočila je čak 500 odsto, ali to i ne treba da čudi, jer je tamo izuzetno velika inflacija. Građani Turske su masovno kupovali ovaj plemeniti metal i na taj način su spasili svoju ušteđevinu. Investiciono zlato je univerzalan proizvod – svugde u svetu nosi istu vrednost i svugde je prepoznatljiv i unovčiv. To se ne može reći za različite valute i druga sredstva koja zavise od države u kojoj se nalazite. Investiciono zlato predstavlja osiguranje za vaš novac i ušteđevinu i svako bi trebalo da razmotri kupovinu neke količine”, zaključuje Hristov.
