U prošlom broju upoznali smo se sa generatorima stresa, konstatujući da su to: briga, nedostatak jasnih ciljeva i svrhe života, nedovršeni posao, strah od neuspeha, strah od odbacivanja, negiranje, gnev i bes. Logično, sada sledi prikaz načina na koje je moguće sprečiti nivoe stresa ili pak redukovati stresore.
Kada je reč o uklanjanju stresora iz domena briga, jedan od načina je takozvani život po principu “dan po dan”. To je tehnika življenja po kojoj se, izvedeno iz dugoročnog i kratkoročnog planiranja ciljeva, prave dnevni planovi i aktivnosti. Pri tom je potrebno koncentrisati se maksimalno na konkretne aktivnosti. Stvaranjem ovakvog fokusa smanjujemo prostor svog mentalnog i psihološkog bića za bavljenje brigama koje su značajni uzroci stresa, a koji najvećim delom nemaju nikakve veze sa našim realnim životom.
Što se tiče briga o stvarima koje se mogu promeniti predlažem da koristite takozvani “razbijač briga”. On se najlakše može definisati kao strateško-metodološka forma sa pravilima čiji je cilj racionalizacija i operacionalizacija realnih briga. Suština je da se brige definišu u pisanoj formi, da se utvrdi šta je najgore što se može desiti, a u vezi je sa konkretnom brigom i da se to “najgore” prihvati, te da se započne rad na pragmatičnom sprečavanju tog “najgoreg”.
Da bitno ne bude hitno
Najbolja terapija za mogući stres izazvan nedostatkom jasnih ciljeva i svrhe života jeste definisanje jasne misije i svrhe života. Poželjno je precizirati broj ciljeva u životu koji se kasnije kao delovi mozaika slažu, a život vode ka realizaciji postavljene i u viziju pretočene konačne životne slike.
Kako je rečeno, u biznisu je za stresore iz ovog domena najzaslužniji loš time managemenet. Njegove slabosti dovode do kriza i pritisaka i kreiraju probleme koji direktno vode do opisanih posledica ovako izazvanog stresa. Da bi se to izbeglo potrebno je ovladati tehnikama koje obezbeđuju da sve ono što nam je bitno u poslu, ili u životu uopšte, uvek bude u onom delu vremenskog matriksa označenog sa “nije hitno”.
Naime, kad god dopustimo da ono što nam je bitno postaje hitno – imamo izraženi stres. Dok god ono što je bitno nije hitno ima mogućnosti za prevenciju, za planiranje, za stvaranje novih perspektiva i odnosa. To daje prostor da se kreira vizija, uspostavlja ravnoteža, omogućava disciplina i kontrola nad sopstvenim ravnotežama. Stvara se osećaj kontrole i upravljanja sopstvenim životom, što rezultira vrlo retkim krizama i potrebama za stresnim reakcijama.
Prioritet najvažnijem
Stresovi proistekli iz nedovršenih poslova najbolje se sprečavaju upravo dobrim time managementom i tehnikama planiranja poslova. Potrebno je izgraditi način koji svojom dozom realnosti stavlja sve u realni i planirani vremenski okvir. Da bi nedovršenih poslova u životu bilo što manje, neophodno je, pre svega, uvek praviti prioritete poslova po kriterijumu važnosti i stepenu hitnosti. Poželjno je da se vreme isplanira tako da je uvek jasno definisan trenutak otpočinjanja i završetka posla. Važno je planirati po sopstvenim kriterijumima, a ne kriterijumima eksternih pritisaka rokovima. Drugim rečima, ako se nešto bitno završi pre nego što postane hitno onda je efekat pored završenog posla sadržan i u povećanoj motivaciji, samopouzdanju i samopoštovanju. Ako, pak, dopustimo (a pre svega to činimo lošim planiranjem) da ono što je bitno postane hitno –onda to čini dodatne pritiske, kreira krize, probleme, frustracije i nezadovoljstva. Rezultat je panika, strah, bes i drugo, a sve zajedno multiplikuje stres.
Neuspeh kao učitelj
Najbolji lek za strah od neuspeha je promena načina gledanja na navike stečene u detinjstvu, oformljene moždane mape i zone komfora – po principu komuniciranja sa sobom u formi:“Ja to mogu, a ako sada i ne mogu učiniću sve da bih to mogao.”
Takođe je potrebno shvatiti da čovek poseduje svest o tome što zna da zna, kao i o onom što zna da ne zna. Međutim, postoji i neprirodno prostranstvo stvari za koje ni ne znamo da ih ne znamo.
Jedini način da se oslobodimo strahova i da se slobodno i neprestano krećemo tim prostranstvima svojih neznanja i otkrivamo kako je neuspeh način učenja i da je taj isti neuspeh naš najveći učitelj. I kao što se u realnom životu svakim pogrešnim korakom, pod uslovom da ga ne ponavljamo, približavamo pravom putu, tako i eliminacijom straha od neuspeha oslobađamo sebe od stresora koji nam u ogromnoj količini upravo i stoje na putu do uspeha.
Biti, činiti i imati
Ogromna je količina stresa izazvanog stresorima nastalim zbog straha od odbacivanja. On se vrlo efikasno i vrlo lako gubi onda kada se pravilno postavi ravnoteža tri elementa: biti, činiti i imati. Zato, svaki čovek vrlo lako može da eliminiše ovaj strah od odbacivanja i sledstveni stres ako se pre svega okrene sebi, definisanju sopstvene ličnosti na bazi samosvesti i određivanju unutrašnjih ciljeva misije i svrhe života.
Koristeći onu jednu četvrtinu svoje energije koju trošimo na sebe da se fokusiramo na prave stvari u pravom trenutku, sebi omogućavamo da one tri četvrtine svoje energije (koju trošimo na zadovoljenje drugih) trošimo mudro i racionalno, bez straha da budemo odbačeni. Ovo tim pre što ljudi koji poseduju i spoznaju sebe imaju mnogo manje straha da budu odbačeni od drugih.
Šta košta, da košta
Stresori iz grupe negiranja imaju vrlo značajnu osobinu da se umnožavaju. To umnožavanje se odvija upravo kroz neprekidno bežanje od neprijatnih situacija i nagomilavanje sve više neprijatnosti, pa samim tim i sve više stresora. Moj savet i moja terapija je vrlo jednostavna: koja god da je cena – platite je! Tako će, umesto bežanja od neprijatnih činjenica i negiranja njihovog postojanja koje stvara “živo blato” i u koje se sve dublje i dublje zapada, suočavanje sa njima postati kamen temeljac za nove osmišljenije, celishodnije i svrsishodnije korake. I umesto da nas stresiraju, puniće nas entuzijazmom, samopoštovanjem i samopouzdanjem.
Sportom protiv besa
Pošto gnev i bes imaju osobine da se akumuliraju, to ih čini posebno nezgodnim uzročnicima stresa. Njihova erupcija nakon dostignutog praga tolerancije često je nepredvidiva, nekontrolisana i neadekvatno usmerena.
U našem podneblju i mentalitetu to je izraženije zato što smo mahom podizani u uverenju da su za naše propuste, promašaje, nesreće, tuge i negativne emocije (koje stoje u pozadini gneva i besa) krivi drugi. Nenaviknuti da odgovornost za svoj život snosimo i pripisujemo sebi često smo frustrirani, gnevni i besni sa pogrešnim usmerenjem “od sebe”.
Najbolja terapija protiv stresa generisanog gnevom jeste fizička aktivnost. Pri tome pre svega mislim na upražnjavanje onih sportova gde se udara lopta ili nekakav objekat, a ni u kom slučaju ne na kontaktne sportove, sa jednim ili više saigrača u neposrednom fizičkom kontaktu. Zato vam je verovatno sada jasno zbog čega je danas, prevashodno menadžerski svet, ali i ostali slojevi zapadne civilizacije, skoro fanatično preokupiran tenisom, reketbolom, golfom. Upražnjavanjem ovakvih sportova, ako ništa drugo, sprečava se akumuliranje gneva, odnosno besa, i njihovo sledstveno stresogeno dejstvo.
Sažet antistres recept
– Pre svega, budite svesni prisustva stresa i njegovih simptoma.
– Upoznajte svoje granice tolerancije i kontrolišite svoje zdravlje.
– Fokusirajte se na prioritete kada imate previše obaveza.
– Pravite česte pauze u poslu, kako biste očuvali potrebne nivoe koncentracije i motivisanosti.
– Dobro planirajte svoj posao, životne aktivnosti i vreme koje vam stoji na raspolaganju.
– Delite zadatke sa drugima i delegirajte one poslove koje mogu da urade drugi za vas kako biste iskusili zadovoljstvo da radite i uživate u onome što volite, znate i umete.
– Uvek se trudite da posao svedete na minimum, planirajte da ih bude što manje kako biste postigli krajnji cilj da ih kroz dobro planiranje i racionalizaciju sopstvenih snaga i vremena ne bude uopšte.
– Savetujem vam da izbegavate situacije za koje znate od ranije, ili pak ubuduće utvrdite, da su za vas izvori stresa.
– Pratite svoje antistresne aktivnosti.
– Sagledavajte, eksperimentišite i kombinujte sa njima.
– Uočavajte šta po vas ima najbolje efekte.
– Razvijajte to i usavršavajte, jer i kroz te aktivnosti manifestujete svoje posebnosti koje su vam tako neophodne u realizaciji sve četiri dimenzije vašeg psihofizičkog bića.
Dok u potpunosti ne formirate sopstvene tehnike i metode koje vam najviše odgovaraju, kao okosnica nekih budućih tehnika u prevenciji, odnosno sprečavanju stresa, mogu vam poslužiti tehnike koje će biti detaljno opisane u narednom broju “GM”-a.