U Kamenom dobu preživeli su najsposobniji, ali šta znači “najsposobniji”? Bilo je to doba prestrašenosti, tako da je preživljavao onaj ko je mogao bolje da lovi, više da se reprodukuje, brže da trči ili bude najjači, i njegovi geni su opstajali. Uobičajeni zajednički imenitelj bila je fizička sposobnost. U to vreme, bilo je lako identifikovati neprijatelja, bilo da je to bio vuk, lav ili konkurentsko pleme…
Osećam da sada živimo u doba nove “džungle”, džungle koju smo sami napravili, a koja zahteva različito ponašanje da bi se preživelo. Danas “najsposobniji” nije više ujedno i najjači. U današnjoj eri vrlo je teško prepoznati neprijatelja.
Izazovi izobilja
Mi u razvijenim delovima sveta ne živimo u eri prestrašenosti, već u eri izobilja. Mnogo je onoga iz čega se može izabrati. Samo pogledajte supermarkete, bilo koji supermarket u razvijenom svetu. Postoji obilje hrane koja se može izabrati. Ali, da li je išta od toga dobro za nas? Da li je zdravo? Istraživanje koje je uradio lanac supermarketa pokazuje da ako eliminišete proizvode kojima nas snabdeva priroda, koji su po definiciji zdravi, 76 % od 24.000 artikala koje supermarket prodaje nema nutricionističku vrednost. (Ovo je podatak koji je dr Džef Novak iz Pritikin Centra plasirao u svom video zapisu “Zdravlje hrane ili zdrava hrana”).
Reklamne kampanje koriste najsofisticiranije, dobro istražene psihološke metode kako bi nas ubedile da konzumiramo hranu koja nas, u realnosti, možda ubija. Većina komercijalnih, upakovanih prehrambenih proizvoda nije dobra za naše zdravlje. Imaju previše masti, holesterola, šećera…
Veliki procenat ljudi iz razvijenih zemalja prevashodno umire od srčanih i moždanih udara, raka i dijabetesa – bolesti povezanih sa životnim navikama preteranog sedenja, rada u stresnom okruženju i korišćenja hrane koja zakrečuje arterije i prouzrokuje upale.
Ovakav opasan lifestyle promovišu kompanije koje žive od prodaje hrane, cigareta i lekova koji nas ubijaju. Opasni obrisi sa svakog bilborda, TV reklame i marketinške promocije kamuflirani su tako da ne samo da ne izgledaju opasno već se čine veoma prijateljskim i atraktivnim. Ali da li mi shvatamo da je to neprijatelj ili hrlimo ka restoranima brze hrane i doživljavamo ih kao prošireni deo našeg doma?!
Tekst u celosti možete pročitati ovde
