Živimo u vremenu koje pretežno karakterišu izmenjeni uslovi života i rada, novostečene navike i mnogi uzročnici stresa koji u značajnoj meri doprinose sve lošijem zdravstvenom stanju stanovništva. Danas se u našoj zemlji većina stanoviništva neadekvatno hrani, te otuda i ne čude nalazi po kojima je skoro polovina populacije gojazna, dok četvrtina boluje od povišenog krvnog pritiska, a dve petine od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja takođe pokazuju da u Srbiji ima oko četiri stotine hiljada obolelih od šećerne bolesti, dok je preko sto dvadeset hiljada njih na insulinskoj injekcijskoj terapiji. U našem neposrednom okruženju, od bolesti srca i krvnih sudova boluje svaki treći stanovnik, a približno isti procenat je onih kod kojih se mogu naći izraženi simptomi hroničnog stresa. Otuda je i prirodno sve izraženije interesovanje za pravilnu i zdravu ishranu koja predstavlja predmet zanimanja, kako medicinskih krugova, tako i sve većih delova ukupne populacije uopšte.
„Omegal plus“ za kvalitetniji i duži život
Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju jedan od najvećih medicinskih problema savremenog sveta i jedan su od vodećih uzroka smrtnosti. Kolika je učestalost ovih oboljenja govori i činjenica da svaki peti stanovnik planete umire od nekog kardiovaskularnog poremećaja.
Faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova su: povećane vrednosti holesterola i triglicerida, povišen krvni pritisak, stres, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana… No, kako samo povećanje vrednosti holesterola i triglicerida u krvi nema simptome bolesti, većina ljudi ne shvata ozbiljno štetne posledice te pojave.
Brojne studije pokazale su da redovna upotreba Omega 3 esencijalnih masnih kiselina značajno smanjuje rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, a njihov odličan izvor je preparat „Omegal plus“.
„Omegal plus“ sadrži visoku koncentraciju Omega 3 masnih kiselina u jedinici zapremine (60%), što jasno govori o prečišćenosti preparata i njegovoj efikasnosti. (Što je prečišćenost veća, potrebno je uzeti manju količinu ulja da bi se došlo do odgovarajuće količine EPA i DHA, najaktivnijih komponenti Omega 3 nezasićenih masnih kiselina, koje direktno učestvuju u vezivanju i eliminaciji holesterola i triglicerida.) Omega 3 masne kiseline u ovom preparatu potiču iz plave morske ribe: sardine i skuše.
„Omegal plus“sadrži maksimalno prečišćene i najkvalitetnije Omega 3 masne kiseline, koje ne sadrže nečistoće kao što su živa, teški metali, DDT i PCC, koji mogu biti čest pratilac nekvalitetnih ribljih ulja. (Kod nekvalitetnih ribljih ulja usled dugog stajanja i nečistoća može doći do oksidacije masnih kiselina pa će od njih biti veća šteta nego korist.) „Omegal plus“, takođe, ne sadrži A i D vitamine, tako da ne postoji bojazan od predoziranja.
Vitamin E, koji kao antioksidans neutrališe dejstvo slobodnih radikala, takođe ulazi u sastav preparata „Omegal plus“. Vitamin E je takođe dodat da bi se sprečio nedostatak vitamina E i oksidacija samog ulja.
„Omegal plus“ sadrži i alkilglicerole, supstance koje pojačavaju dejstvo ostalih sastojaka u vidu poboljšanja imunološkog statusa organizma. Alkilgliceroli u kombinaciji sa Omega 3 masnim kiselinama povećavaju snadbevanje ćelija kiseonikom, čime se povećava energija i ubrzava oporavak kod rekovalescenata, ali i nakon treninga.
„Omegal plus“ deluje tako što snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, blago snižava povišeni krvni pritisak, sprečava nepravilan srčani ritam, poboljšava cirkulaciju, povećava elastičnost krvnih sudova, sprečava slepljivanje krvnih pločica, povećava količinu antitela, ubrzava zarastanje rana, vraća snagu i energiju, ispoljava snažno antioksidantno dejstvo.
„Omegal plus“ zahvaljujući visokom procentu Omega 3 esencijalih masnih kiselina (60%) u kombinaciji sa alkilglicerolima i vitaminom E omogućava uspostavljanje kardiovaskularne i imunološke ravnoteže, što je osnova kvalitetnijeg i dužeg života.
Jednu od najvažnijih komponentni u borbi protiv bolesti predstavlja pravilna ishrana, a čiji je preduslov skup pravilnih navika vezanih za vrste i srazmere namirnica u ishrani. Hrana je vežnija od nečega što se jede samo iz uživanja ili da bi se utolila glad. Osnova ishrane je adekvatna zastupljenost osnovnih sastojaka hrane, u kojoj, kao što je već konstatovano u jednom od prethodnih brojeva GM-a, treba da postoji balans makrnonutritijenata koji se odnosi kao 40% ugljenih hidrata, 30% belančevina i 30% masti.
Danas postoje zablude oko uzroka gojaznosti. Promovišu se dijete koje će pomoći zdravijem načinu života i redukovanju telesne mase. U tom pravcu ukazuje se na ishranu koja zagovara unos samo belančevina ili unos samo ugljenih hidrata, a zaboravlja se zakon prirode po kojem čovek mora da unosi hranu i biljnog i životinjskog porekla. Na žalost, mnogi ne znaju šta su to ugljeni hidrati i većina će reći da u to slatkiši i testenina, a misle da je voće i povrće zasebna vrsta hrane koju mogu da jedu u neograničenim količinama a da se pri tom ne debljaju.
O bolestima koje izaziva loša ishrana obično se razmišlja tek kada one postanu evidentne i u znatnoj meri naruše kvalitet života. Odavno je poznato da „lekar leči, a priroda izlečuje”, ali je takođe poznato i to da je „bolje sprečiti nego lečiti”.
Savremena saznanja medicine se sve više prepliću sa naučnim i praktičnim saznanjima vezanim za ishranu, hranljive i zaštitne elemente kao i načine pripremanja hrane, tako da se danas ogromna pažnja posvećuje termičkoj obradi hrane ispod tačke ključanja, kuvanju bez vode, soli i masnoće, kuvanju na pari, pripremanju svežih namirnica, integralnom brašnu bez aditiva, sokovima bez konzervansa i belog šećera itd.
Na to se nadograđuje i svest o zaštitnoj funkciji hrane. Zaštitnička uloga hrane je sve prisutnija u naučnim i stručnim saznanjima, ali i u svesti sve većeg broja upućenih laika. Tako se danas zna da se pravilnom ishranom može uticati na to da u organizmu ne dođe do stvaranja jedinjenja koja bi mogla da iniciraju razvoj maligniteta (slobodnim radikalima koji uništavaju normalne ćelije i antioksidansima koji se aktivno bore protiv toga), arteroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
Savremeni svet svakim danom postaje sve monolitniji front u borbi za dug, kvalitetan i zdrav život. Vitalnost je suština objektivnog zdravlja i doživljaja sreće, zadovoljstva i kvaliteta. Otuda se neizbežno nameće zaključak da je zdravlje bogatstvo koje je danas sve ugroženije. Zato ga, tim više, treba čuvati i unapređivati.
Gojaznost kao faktor rizika
Danas osnovne faktore rizika za nastanak masovnih nezaraznih bolesti čine hipokinezija (smanjeno i nedovoljno kretanje), gojaznost i stres. Ovi faktori, svaki posebno, povećavaju učestalost i raniju pojavu bolesti, a udruženim dejstvom više njih višestruko se povećava šansa za oboljevanje od jedne ili više bolesti, sa pojavom i razvojem u sve mlađem životnom dobu i na žalost sve češćim smrtnim ishodom.
Gojaznost se javlja kao rezultat neadekvatne ishrane, podjednako u bogatim i siromašnim društvima. Porast gojaznosti u bogatim zemljama (naročito u SAD) uglavnom je rezultat konzumiranih većih količina „brze hrane” u kratkim pauzama između jurnjave za gomilanjem materijalnih dobara. U našoj populaciji, pak, hrana je još uvek najveći porodični izdatak, što ima za posledicu pretežnju potrošnju najjeftinijih namirnica (masti i ugljenih hidrata), a manje kvalitetnih mesa, povrća i voća. Rezultat je gomilanje rezervi masti oko unutrašnjih organa i u potkožnim slojevima. Povećanje telesne mase preko 10% iznad idealne upućuje na gojaznost, preko 20% je značajan faktor rizika, a iznad 30% se smatra bolesnim stanjem organizma.
Kilogram nije kilogram
Za mnoge ljude ishrana je kao nekakva religija, izgubljen kilogram je izguljen kilogram, bez obzira gde je taj gubitak nastao. Međutim, zaboravlja se da postoji velika razlika između smanjenja količine masnoće i smanjenja telesne težine.
Telesnu težinu čine brojni faktori – količina vode, količina masnoća, količina mišića i strukturalne komponente (kosti, tetive itd.). Tako se telo može posmatrati kao dvodelni sistem: čista masnoća na jednoj strani i nemasna telesna masa (sve ostalo). Cilj mršavljenja je gubljenje čiste masnoće, a ne nemasne telesne mase i vode.
Šta treba znati?
Ne deblja se od jela, već od reakcije organizma na višak ugljenih hidrata u ishrani. Telo ima ograničen kapacitet za čuvanje viška uglenih hidrata, no taj višak lako može da se pretvori u višak telesne masnoće.
Teško je gubiti na težini samo uz ograničavanje količine kalorija. Jesti manje ne znači i automatski gubiti višak telesne masnoće. Dijete koje se temelje na ograničavanju broja kalorija i izbora hrane obično ne daju rezultate. Ljudi koji se povode za restriktivnim dijetama ubrzo se umore od konstantnog osećaja gladi i ograničenosti, odustaju od dijeta, prekomerna težina im se vraća (uglavnom kroz povećanje telesne masnoće). Nakon svega, nezadovoljni su, jer nisu imali dovoljno čvrste volje da istraju. No, gubitak telesne masnoće ima veze sa snagom volje, ali i sa – informisanošću. Naime, treba znati da valja promeniti ono što se jede, pre nego brinuti koliko se jede. Može se jesti dovoljno da se oseti sitost, a ipak gubiti na težini, ukoliko se napravi pravi izbor.
Hrana može biti dobra i loša. Odnos makronutritienata – belančevina, ugljenih hidrata i masti – u obrocima uz dobar izbor hrane, ključ je trajnog gubitka telesne masnoće i optimalnog zdravlja. Biohemijski učinci hrane ne menjaju se već četrdeset miliona godina. Svi sisari, pa tako i čovek, u osnovi jednako reaguju na hranu. Te reakcije su genetski sačuvane tokom čitavog procesa eveolucije i malo je verovatno da će se u skorijoj budućnosti menjati, a čovek je u velikoj meri promenio i ishranu i način života.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
