Inflacija je verovatno mnoge naterala da razmisle gde da ulože ušteđevinu da bi je sačuvali od “topljenja” u slamarici i čak učinili da poraste. Analitičari onima koji žele zaradu preko noći poručuju da se spreme na ogroman rizik, da je za ulaganje u kriptovalute ili fjučerse na berzi potrebno ozbiljno znanje, a da su nekretnine isplativa opcija onima sa većim kapitalom. Za većinu prosečnih štediša, čuvanje para u bankama donosi skromnu oplodnju. Investiciono zlato i srebro dokazalo se kao siguran čuvar vrednosti i ozbiljna zarada za strpljive.
Kamate na štednju u bankama su, nakon uzastopnog podizanja, ponovo počele da padaju, pa bi za nekog ko je uložio 100.000 dinara, nakon godinu dana zarada od 4.850 dinarabila beznačajna s obzirom na stopu inflacije koja bi “pojela” oplodnju.
Uprkos tome, iz Narodne banke Srbije kažu da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina porasla gotovo deset puta. Razlog je verovatno što je većini štediša to najjednostavnije i ne žele da rizikuju.
“Samo ove godine štednja je porasla za 37 milijardi dinara, ili 26,8 odsto, dostižući nivo od oko 175 milijardi dinara krajem oktobra. Rasla je i devizna štednja, iako nešto sporijom dinamikom od dinarske – povećana je gotovo 90%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 15,1 milijardu evra ovog septembra”, kažu u NBS.
Da je investiranje maraton a ne sprint smatra Georgi Hristov iz “Tavex zlato i srebro Srbija”. Po njegovom mišljenju, za pametne lične finansije najbolja preporuka je raznovrstan portfolio. On podvlači da svako ko je u poslednjih pola veka, dve decenije, pa i godinu dana, uložio u kupovinu investicionog zlata, nije pogrešio.
“U proteklih 50 godina cena zlata je skočila za više od neverovatnih 6500%.Sličan rast je ostvarila i američka berza u istom periodu, ali je ključna razlika što je zlato raslo relativno stabilno sa dugoročno uzlaznom putanjom, dok je berza imala više perioda opadanja i krize”,kaže Hristov.
Dakle, da je neko investirao 1.000 dolara u zlato 1970-ih, danas bi imao 66.000 dolara.
“Ako pogledamo rast cene zlata i u proteklih godinu dana, vidimo da je tržište nikad jače, a i tražnja je na vrhuncu. Za samo godinu dana cena zlata je porasla za oko 40%. I cena srebra ostvarila je neverovatan rast. Prošle godine u novembru, unca je bila oko 22 dolara, dok je sada gotovo 33 dolara, što je rast od gotovo 50 odsto”, kaže Georgi Hristov.
Koliko para – takvo ulaganje
Naš sagovornik ukazuje da je suma novca ili početni kapital s kojim pojedinac raspolaže bitan faktor u određivanju adekvatne investicije.
Da većina ljudi u Srbiji, pa i na Balkanu, najviše voli investiranje u nekretnine smatra procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina. Ono što mnogim štedišama remeti planove je to što ulaganje unekretnine zahteva veliki početni kapital, a ukoliko bi neko da uzme kredit, trenutno bi morao da se suoči sa i dalje visokim kamatnim stopama za dinar i evro.
“Minimalna ulaganja, kada je reč o nekretninama, su oko 15.000 evra, a trenutno su veoma aktuelne garaže, koje su se pokazale kao odličan način za oplodnju novca. Cene garaža su u proseku do 40.000 evra. Sa mesečnom rentom od 150 do 200 evra za garažu koja je kupljena za 25.000 evra, povrat sredstava može se očekivati za 12 godina”, kaže Đoković i dodaje da je poslednjih godina sve popularnija i kupovina zemlje kao investicija.
U Barajevu, Rušnju, Slancima, Ovči, Sremčici, ar je od 1.000 do 2.000 evra, a prema Surčinu i Altini i 5.000 evra.
“Pre decenije to je bilo deset puta jeftinije. Zato i sada treba razmišlajti dugoročno i ko želi da ostavi kapitala deci i unucim, a može da investira, trebalo bi da kupi zemlju. Za razliku od stambenih kvadrata koji se poslednjih decenija vezuju isključivo za glavni grad, kupovina zemlje je isplativa širom Srbije”,objašnjava Đoković.
S druge strane, kako kaže Hristov, investiciono zlato ne zahteva veliki kapital i sa te strane mnogo je pristupačnije kao investicija.
“Svako može da počne da štedi, odnosno da ulaže ako ima oko 11.000 dinara, koliko košta gram, pa sve do zlatne poluge od kilogram koja košta oko 89.000 dolara. To ga čini pristupačnom investicijom za sve budžete i sva domaćinstva. Jer, naravno, kada cena zlata raste na berzi procentualno, svako ostvaruje istu dobit proporcionalnu sa inicijalnom investicijom”, objašnjava Hristov.
Sve veća štednja u zlatu
Da zlato nije dobro ne bi ni centralne banke mnogih država, uključujuči i Srbiju, ubrzano uvećavale svoje rezerve. Iz prakse Tavexa u poslednjih godinu dana uočava se snažan rast interesovanja za zlatom.Na taj način se i Srbija uključuje u trenutni globalni trend povećane tražnje za investicionim zlatom.
“Investitori koji raspolažu većim sumama kupuju veće proizvode i ređe, dok pojedinci sa manjim budžetom kupuju manje količine, ali češće. Što se tiče popularnosti proizvoda, dukat ‘Franc Jozef’ je definitivno najpopularniji proizvod u Srbiji, opšte je poznat i uglavnom je svakome prva asocijacija kada čuju za investiciono zlato. Pored toga, zlatne poluge u različitim težinama švajcarskih proizvođača poput Argor-Heraeus, Valcambi i PAMP su takođe jako traženi”, objašnjava Hristov i podvlači da je preporuka da se zlato kupuje svakog meseca, pogotovo za nove ulagače, kako bi razvili disciplinu investiranja. On napominje da postoje promotivni paketi investiranja u jedan gram zlata mesečno.
Kako kaže, isplativost ovakve štednje pokazuje statistika, jer je cena zlata 2014. godine iznosila oko 1.200 dolara po unci, dok je danas 2.700 dolara, što znači da bi neko više nego duplirao svoju zaradu da je tada investirao. Pre 20 godina, cena zlata bila je oko 500 dolara po unci, što znači da je do danas skočila petostruko.
“Srebro je takođe ostvarilo jako pozitivne rezultate na tržištu u proteklih godinu dana,cena je skočila za gotovo 50%, uz velike fluktuacije. Srebro se koristi i kao investicija, ali i u industrijskoj proizvodnji. Srebro je ključni element za ‘zelenu revoluciju’, jer se koristi u proizvodnji elektronike, vetrenjača i mnogih drugih ključnih proizvoda. Ovaj plemeniti metal na taj način ima pozitivnu korelaciju sa industrijskom proizvodnjom, što se više proizvodi, to je veća cena. To čini srebro nestabilnijim od zlata, sa većim skokovima i padovima u ceni, ali to takođe znači potencijalno veću zaradu sa većim rizikom, a investiciono srebro je nekoliko puta jeftinije od zlata”, zaključuje Hristov.
