Restilizovani auris svojom pojavom ne odskače puno od prvobitne verzije za modelsku 2006. godinu, ali ruku na srce – to nije ni bio cilj Toyote. Blago zatezanje bora sa modernizacijom odbojnika, poklopca motora, prednjih svetlosnih grupa i grafike zadnjih svetala izvedeno je sa ciljem da auris “izdrži” do sledeće velike smene generacija, tako da su vešto izbegnute intervencije na limariji.
Mišićavog izgleda sa brojnim izbočinama, auris stavlja do znanja da se sa njim nije šaliti. Potencijalu njegove karoserije i ogibljenja svedoče i moćni pogoni koji su se do današnjeg dana nailazili na dobrog “domaćina” u ovom kompaktnom automobilu, a poreklom su iz limuzina više srednje klase i SUV-ova. Između ostalih, u aurisu se mogao naći 2,2-litarski dizelaš od 177 KS koji je masu praznog vozila podizao na pozamašnih 1.435 kg, bez pogona na svim točkovima. Za njega je Toyota modifikovala ogibljenje pozadi, ugrađujući multi-link šemu vešanja. A što se 4WD pogona tiče, njega su prodavci Toyote nudili u kombinaciji sa anemičnim 1,8-litarskim benzincem (127 KS). Sa jedne strane Toyota je daleko otišla sa aurisom u implementaciji različitih proverenih opcija i pokojeg noviteta, a sa druge strane nisu se pretrgli da paletu aurisa obogate karavanskom karoserijskom varijantom. Trovratna varijanta aurisa se proizvodi u Engleskoj, mada je sada nećete videti u prvom planu čak ni na britanskom sajtu Toyote, iako će vas uredno čekati u konfiguratoru. To je valjda zbog odluke da se forsira praktičnija petovratna verzija koja se, uzgred budi rečeno, proizvodi u Turskoj. Slično je i kod nas, gde se u cenovniku nudi ESP kao doplatna opcija, ali u praksi… teško da ćete do njega doći.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa
