Za funkcionisanje bilo kog urbanog naselja u energetskom smislu odgovoran je sistem daljinskog grejanja, odnosno – toplane. Energetska efikasnost, ili njoj veoma sličan (ali manje popularan) pojam koji vodi istom cilju – ušteda energije – nalaze primenu i u velikim energetskim sistemima. Svakako, kao doprinos uspostavljanju održivog razvoja i dugovečnom trajanju urbanih struktura, svoje mesto nalaze i obnovljivi izvori energije. Oni se trenutno kod nas za daljinsko grejanje koriste u zanemarljivoj meri, ali se polako stvaraju uslovi za njihovu širu primenu.
Sistem daljinskog grejanja u Beogradu i Srbiji zasnovan je na korišćenju fosilnih goriva, pre svega prirodnog gasa, ali i mazuta (kao tečnog goriva), a ponegde i uglja (čvrstog goriva). Ova goriva svojim sagorevanjem emituju gasove sa efektom staklene bašte (pre svega CO2), ali se priključenjem individualnih kotlarnica na sistem daljinskog grejanja dobija bolji kvalitet vazduha u gradu. Cena fosilnih goriva zavisi od kretanja cena na svetskom tržištu, uglavnom se uvoze i stvara se zavisnost od gasnih i naftnih kompanija. Ipak, prednost fosilnih goriva je u tome što se garantuje njihova dostupnost i što omogućuju funkcionisanje sistema daljinskog grejanja u svakom trenutku, bez obzira na klimatske uslove i spoljnu temperaturu. Obnovljivi izvori energije (biomasa, sunčeva i geotermalna energija) svoje prednosti mogu da iskoriste uklapanjem u već postojeći sistem koji je zasnovan na korišćenju fosilnih goriva – smanjujući na taj način njihovu potrošnju i zavisnost od uvoza. Prelaz na obnovljive izvore energije treba da bude postepen, sa analizom svake pojedine lokacije, kako bi se maksimalno iskoristile njene pogodnosti. Primena obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja vezana je i sa energetskom efikasnošću celog energetskog lanca koji obuhvata i proizvođače primarne energije, i preduzeća daljinskog grejanja, i krajnje potrošače – korisnike, odnosno zgrade koje se greju.
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
