Međunarodna bonitetna kuća Coface predstavlja svoju osmu godišnju studiju o 500 najvećih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Coface CIE Top 500. Na rang listi je 500 najvećih preduzeća u regionu po svom prometu i dodatno se analiziraju dalji podaci kao što su broj zaposlenih, okvir preduzeća, sektora i tržišta.
“Razvoj na listi 500 najboljih kompanija ilustruje ekonomske uslove u prethodnoj godini – a ona je bila uspešna. Ekonomijama je pogodovao porast domaće potražnje usled rastuće privatne potrošnje, čemu je doprineo i pad nezaposlenosti, kao i rast plata, i povećanje investicija u većini ekonomija. Dobra stopa izvoza zbog postepenog oporavka njene glavne trgovinske destinacije – Evrozone (rast BDP-a od +1,6%) i značajne podrške od strane fondova EU načinila je 2015. godinu zdravom godinom za kompanije“, objašnjava Katarzina Kompovska, regionalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu kompanije Coface. „Kao rezultat toga, Top 500 kompanija završile su 2015. godinu sa povećanjem prometa i stabilnom stopom zaposlenosti.“
Top 500 igrača: povećanje prometa, skromno zapošljavanje
Top 500 kompanija Centralne i Istočne Evrope povećale su svoj promet za 4,2% do skoro 593 milijardi evra i dostigle ogroman porast u svojim neto profitima za 26,9 milijardi evra (+73,7%). Najveće kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi i dalje su veoma važni poslodavci u regionu. Generalno 4,3% (+0,5%) od ukupne radne snage u regionu je zaposleno u kompanijama u Top 500 CIE, što ima pozitivan efekat na stopu nezaposlenosti.
Top 3 zemlje: privatna potrošnja kao pokretač privrede
Poljska je daleko najveća ekonomija u regionu i ponovo se u njoj nalazi većina vrhunskih igrača u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zbog svoje jake domaće tražnje, relativno je dobro prošla kroz finansijsku krizu. Ukupno 167 kompanija je zastupljeno na listi, iako devet manje nego u 2014. Poljska privreda od 2014. godine ima vrlo jaku stopu rasta iznad 3%.
Češka je zemlja sa najvećom stopom rasta (+ 4,5%) u Centralnoj i Istočnoj Evropi i ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u celoj EU (5,1%). Ova zemlja je druga na rang listi. Javne investicije su dale podstrek ekonomiji zajedno sa efikasnom upotrebom starog budžeta EU. Čak 71 preduzeće navedeno je na listi najvećih kompanija. To je četvrta uzastopna godina sa povećanim brojem. Ukupan promet porastao je za +3,1%, a neto dobit za +16,9%, na 4,9 milijardi evra.
Mađarska i dalje ostaje na postolju, ali je izgubila jedno mesto. Zastupljeno je ukupno 69 mađarskih kompanija, što je četiri manje nego u 2014. Ipak, preostali mađarski giganti prijavili su najveći rast prometa (+13,8%) od svih zemalja. Pozadina ovog trećeg mesta leži u čvrstoj stopi rasta od recesije iz 2012. (+2,9% u 2015. godini).
Sektori: minerali, hemikalije, nafta, plastika i farmacija, jedini negativan učinak
Trenutni trend rasta zabeležila je i većina sektora u Top 500 CIE – 12 od 13 sektora je povećalo promet u odnosu na prethodnu godinu. Jak rast postigli su sektori tekstila, kože i odeće sa +14,8% i automobilska industrija i transport sa +10,3%. Tradicionalno najvažniji sektor na rang listi još uvek je sektor minerala, hemikalija, nafte, plastike i farmacije sa 111 kompanija od 500. Mada, to je jedini sektor sa smanjenjem prometa (-8,3%), što je negativan efekat naftne krize.
Povoljni uslovi poslovanja nastavljaju se u 2016. „Prognoza za region CIE u 2016. je skoro na istom nivou kao 2015. godine, sa procenjenom prosečnom stopom rasta od 3%. Dalje poboljšanje na tržištu rada i rastuće poverenje učvrstiće potrošnju domaćinstava na njenom mestu glavnog pokretača rasta ekonomija CIE“, kaže Grzegorz Sielevicz, viši ekonomista za region Centralne i Istočne Evrope. Doprinos investicija neće biti visok kao prošle godine zbog toga što spor početak novih EU kofinansiranih projekata oslabljuje proširenje građevinskog sektora i nekih drugih privrednih grana koje sarađuju sa njim. Na spoljnoj strani zemlje CIE će ostati aktivni izvoznici, ali usporavanje globalne trgovine može smanjiti njihove ambicije.
