Kad smo shvatili da je došao poslednji trenutak da se pozabavimo svojim stilom i izgledom najverovatnije da smo već nepovratno zakasnili. Jer, ako se ovim problemom bavimo tek onda kad je situacija ta koja ga pred nas stavlja velika je mogućnost da će rezultat biti – pogrešan.
Nisam pristalica teorije da se ljudi rode sa stilom ili da su na rođenju usudom ostali bez njega. I ovo je jedna od oblasti ljudskog “umeća življenja” koja se uči i gradi celog života; ona odslikava naše životne mene, promene statusa, pa čak iskusnom posmatraču reflektuje i naša emotivna stanja (ovo poslednje upravo ponajviše).
Kao osobi koja je upućena na vizuelno verovatno mi se čini da je učenje problematike iz ove oblasti lako, ali dozvoliću da nekoga pred njom može uhvatiti panika. Međutim, ako se od problema distanciramo i njegovom rešenju pristupimo racionalno ono će se pojaviti samo od sebe. U trenutku kada počnemo da se bavimo sobom na ovaj način neophodno je da sve informacije, kako ulazne tako i izlazne, propustimo kroz nekoliko filtera i tek nakon unakrsnog upoređivanja dobijenih rezultata krenemo ka konačnom rešenju. Ovo, na žalost, zahteva objektivnu distancu od sebe i nemilosrdnu iskrenost prema sebi, što je možda najteži zadatak.
Iskorak ka sebi
Cela ta priča o introspekciji može se sažeti u nekih šest koraka.
1. korak – Prihvatite sebe
Mi smo ta jedina osoba sa kojom ćemo biti prinuđeni da provedemo ceo život; sa kojom ćemo se buditi i legati. Ukoliko tu osobu ne volite dovoljno imate veliki problem. Još ako od nje stalno očekujete da se pretvori u nekog drugog, stvar se dodatno komplikuje. Kažu da se iza velikih uspeha pojedinaca u današnjem svetu krije upravo potreba da ljubavlju i divljenjem drugih kompenzuju nedostatak sopstvene ljubavi prema sebi. Ne proveravajte ovu teoriju, molim vas. Možda je tačna, ali je još više deprimirajuća.
2. korak – Posvetite se sebi
A kad shvatite da ste baš vi ta najbitnija osoba u sopstvenom životu – posvetite joj se; radite na njoj, pročitajte joj nešto dobro, odvedite je na rekreaciju, posvetite joj malo tog čuvenog “kvalitetnog” vremena. Čini vam se da ovo nema nikakve veze sa temom? Grešite. Sve što uradite na sebi i u sebi na ovaj ili onaj način će se preliti na najvidljiviju komponentu vaše ličnosti – vaš stil.
3. korak – Frizer
Ne možete ni da pretpostavite koliko vaša kosa i frizura govore o vama! Današnji trenutak upravo insistira na kosi kao jednoj od fokusnih tačaka u kojoj se sažimaju mnoge civilizacijske vrednosti. Fetiš ili prestiž, u savremenoj kulturi kosa je postala reper za mnogo širi kontekst nabijen različitim značenjima. Uostalom, setite se svih viceva o plavušama koji su postali globalni fenomen. U različitim istorijskim epohama i kulturama frizura, odnosno kosa, je bila jedan od načina da se prikaže pripadanje staležu, status i ukus. Šta više, kosa je deo tela kojim se tokom istorije u modi najviše manipulisalo; ona se dovodila u direktnu korelaciju sa idealom “lepog” koji je važio u datom trenutku i na datom prostoru. Danas je lepa i zdrava kosa “prirodnog” izgleda jedan od najvažnijih pokazatelja civilizacijskog statusa, kako po kulturološkim tako i po standardima materijalnog stanja društva.
Kosa, koja je najbliža licu i predstavlja njegov ram (a nikada ne treba smetnuti s uma da je upravo lice najvažniji i najekspresivniji organ komunikacije), može na mnogo načina da doprinese prvom utisku koji ostavljate na sagovornika u vašoj javnoj (a bogami i privatnoj) komunikaciji, ali i da taj utisak nepovratno upropasti. Zato vaš frizer može da vam postane najbolji prijatelj u dizajniranju ličnog stila, ali i da vam nanese ogromnu štetu, najčešće ako vas doživi kao objekat za samopromociju. Dobro formirana frizura je ona koja se ne primećuje. Kao i kod dobro izabrane odeće, ona treba da bude samo vizuelni produžetak vaše ličnosti. Zato pre odlaska kod frizera dobro razmislite o svojim navikama i potrebama. Jedno je sigurno – dobro formirana frizura je samo ona koja je će izgledati manje-više slično i kada se sami njome pozabavite posle prvog pranja. U savremenom društvu zdrava i sjajna kosa, što prirodnijeg izgleda, je simbol zdravlja, energije i direktno se vezuje za osobe čije je poznavanje vladajućih civilizacijskih parametara na zavidnom nivou.
4. korak – Šminker
Ma koliko na prvu loptu zvučalo apsurdno, konsultovanje sa profesionalnim šminkerom neophodno je kako ženama tako i muškarcima. Idealan ten po kome se formira celokupna estetika današnjice je tzv “pancake” (palačinka) ili ten boje ljuske jajeta. Sva dekorativna šminka na tržištu ima zadatak da različite varijetete boje ljudske kože približi ovom idealu.
Možda još važnije: boja odeće treba da je kompatibilna sa bojom lica, odnosno bojama koje se koriste za dekorisanje lica. Na primer, “crveni” ten ide loše sa belom bojom, pa oni koje je priroda obdarila tim tenom treba da izbegavaju belu košulju (koja po funkciji ide upravo najbliže licu).
“Crveni” i “plavi” ten se u mnogo većoj meri sreću kod muške populacije. I tu je uloga vrsnog šminkera krucijalna – on će odrediti osnovni ton tena i sugerisati koje boje su najkompatibilnije sa njim. Dame treba da izaberu dekorativnu šminku u tim bojama (senke, ruževi, rumenila…), a logično, najbolje pristaje i odeća u tim bojama.
Ogledalce, ogledalce, kaži mi…
5. korak – Introspekcija
U ovom koraku (koji je sigurno najteži i zahteva najveću iskrenost i samokritičnost) od vas se očekuje da sa što manje odeće na sebi stanete ispred što većeg ogledala i suočite se sa onim što vidite. Da se odmah razumemo – idealno građena (idealno “lepa”) osoba ne postoji. Uostalom, taj “ideal” je jedna od najfleksibilnijh odrednica u istoriji estetike. Setite se samo Rubensovih i Rembrantovih lepotica! Ali, što je strašnije, svako od nas ima neki “ideal” koji postavlja pred sebe, koji objektivnom posmatraču može izgledati sasvim iracionalan. I ma koliko taj dobronamerni posmatrač pokušavao da nas ubedi kako je sa nama sve u redu, kako izgledamo fenomenalno, ako glas u našoj glavi govori suprotno ništa nam neće pomoći. Zato ispred tog nemilosrdnog ogledala pažljivo locirajte zone na sebi za koje smatrate da su vam najjača strana, ali i one koje vam se ne sviđaju. Ono što ne volite na sebi najbolje je da ne delite sa drugima. Vaše “slabe” tačke biće izvor permanentne anksioznosti ma koliko vaš sud o njima bio subjektivan. Zato ih sakrijte. Ono, pak, što volite na sebi – istaknite. Za početak, iz garderobe izbacite sve što je u konfliktu sa “dobrim” i “lošim” zonama, što naglašava loše ili sakriva dobre.
6. korak – Garderoba
Čvrsto verujem da najveća količina frustracija koju naša garderoba izaziva u nama potiče iz sasvim pogrešne pretpostavke da je njeno formiranje stvar impulsa koji stižu kako sa strane tako i iz nas samih. Zato iako nam ormani pucaju od sadržaja nikada nemamo ono što nam je potrebno u datom trenutku.
Da li ste se ikada iskreno zapitali šta se zaista krije u vašem garderoberu?
Najveći neprijatelj svakog reda u ovom smislu je naša nepotrebna sentimentalizacija udružena sa iracionalnom idejom da ćemo jednog dana, u nekoj hipotetičkoj budućnosti, u tom kršu naći “het trik” kojim ćemo sve zaseniti.
Nekoliko činjenica koje moramo imati na umu:
a) ako jednom “prerastete” određeni konfekcijski broj velika je verovatnoća da se u njega nikad nećete vratiti (ako vam to i uspe, po Marfijevom zakonu taj stil će biti potpuno suprotan trenutno vladajućem);
b) vaše matursko odelo (haljina, venčanica), omiljena jakna iz drugog srednje itd. apsolutno nemaju šta da traže u ormanima sa vašom svakodnevnom garderobom; oni samo zauzimaju prostor i prave nesnosnu vizuelnu i organizacionu “buku” koja vas zbunjuje. Ako već iz sentimentalnih razloga ne želite da ih se odreknete, spakujte ih i sklonite negde (tavan, ostava, garaža)
c) Istina: stilovi se recikliraju. Greška: super, osamdesete su ponovo u modi – mogu da obučem ovaj divan komad iz tog perioda. Surova činjenica je da kada se neki stil ipak i vrati u modu uvek postoji nekoliko detalja koji ga radikalno razlikuju od modela koji je poslužio kao predložak – uostalom od čega bi živela modna industrija. Drugo, i možda mnogo važnije, i vi ste imali nešto što se zove lična istorija. Ma koliko čudno zvučalo, od svih stvari najviše se menjaju – ljudi. Najgora izjava na koju možemo da nasednemo je čuvena: “Ništa se nisi promenio(la)!”
I ono što je za ovu priču možda najvažnije: koliko komada odeće u vašem ormanu je u direktnom konfliktu sa prethodnim koracima? Divan komplet boje kajsije sa decentnom suknjom baš pet santimetara iznad kolena, prestižne robne marke na kupovinu kojeg vas je nagovorila “dobronamerna” prijateljica… Šta je sa činjenicom da ne možete da zamislite sebe u suknji te dužine i kroja? O boji da ne govorimo. Naknadna griža savesti zbog potrošenog novca nikome neće pomoći, naročito ne vama, i teško da ćete se na neki čudesan način zaljubiti u dotični ansambl. Svi slični odevni predmeti, zajedno sa onima koji su vam “omalili”, pohabali se, kao i onima za koje ste se zakleli da ih nikad više nećete staviti na sebe, imaju samo jedan logičan put – napolje iz vašeg operativnog garderobera. Pažljivo pregledajte komplete i slobodno ih rasparite; često se dešava da je samo jedan u sukobu sa nekom od prethodno navedenih stavki, dok ste sa drugim ostali u sasvim korektnim odnosima.
Tek nakon što ste napravili ovo veliko spremanje, možete pristupiti organizaciji onoga što je zaista upotrebljivo. Razdvojite letnju i zimsku garderobu; grupišite po bojama. Zatim u svakoj grupi složite odeću po kompatibilnosti tkanina i njihovoj fleksibilnosti – npr. košulja i majica bi morale da se kombinuju sa najvećim brojem gornjih delova odeće, dok svečana suknja to mora u mnogo manjem broju slučajeva. Već u ovoj fazi biće vam jasno gde su ”rupe” u onom sa čim raspolažete.
U sledećem krugu ovu selekciju napravite i u asortimanu pratećih delova sa kojim raspolažete (cipele, kaiševi, torbe, kravate, čarape) i pokušajte grubo uparivanje onoga što je preživelo selekciju sa garderobom.
Sada ste spremni da počnete da radite na onom što se zove individualizacija ili – građenje sopstvenog stila.
