Činilac koji pojedini odevni predmet stavlja u odgovarajući kontekst je svakako tkanina od koje je on izrađen. Ispravan izbor materijala je odlučujući faktor koji će vas učiniti potpuno odgovarajuće obučenim za određenu priliku i obrnuto – pogrešan izbor od vas može napraviti potpunu stilsku katastrofu.
Na šta konkretno mislim? Zamislite se malo nad ovim – T-shirt (ili srpski – majica sa kratkim rukavima) i naglašeno svečana prilika (npr. prijem na kojem se podrazumeva striktni večernji dress code). Ne ide, zar ne? Pogrešan pravac razmišljana – bar, ako se radi o majici izrađenoj od šljokica.
Kontekstualizacija izborom odgovarajuće tkanine čini od prilike za koju se odevate mesto na kome ćete blistati i dobijati dodatne poene za prefinjeni stil ili priliku da privučete pažnju potpuno suprotnim (i pogrešnim) načinom. Iz sasvim nepoznatog razloga kod nas važi pravilo da je bilo koja vrsta pažnje dobra sama po sebi, sa čim ja nikako ne mogu da se složim. Praviti od sebe objekat koji privlači poglede nije samo po sebi dobro, naprotiv.
To se najčešće dešava upravo u situacijama koje “iskaču” iz uobičajenog konteksta naše rutine kada pokušavamo da se “odgovarajuće” odenemo za određenu priliku sa kojom se ne srećemo svakodnevno. Tada smo često skloni da posežemo za nekim od “arhetipova” iz okoline, a naše okruženje je u tom smislu više nego inspirativno. Mislim da proizvođači likre i ostalih inih streč materijala ovo podneblje smatraju svojom Mekom. (Od svoje poznanice, inače jednog od najtraženijih shop menagera u Beogradu, čuo sam ovu dubokoumnu misao: “Naše žene vole da se utegnu, te im to treba nuditi po svaku cenu.”)
Da se razumemo, nemam ništa protiv materijala sa povećanom elastičnošću, ali na sportskoj opremi, kupaćim kostimima, u rukama Azadina Alaia ili telu Naomi Kembel. Ali ako niste apsolutno sigurni da se uklapate u neku od gore navedenih kategorija treba da izbegavate ovu vrstu materijala, naročito ako želite da vas iko shvati ozbiljno. U balkanskoj verziji, oni su onaj elemenat (a naročito ako se upotrebe u crnoj varijanti, omiljenom hitu i sinonimu za samozatajnost, zavodljivost i alternativnost istovremeno) koji će vam zagarantovano obezbediti pojavnost plastične vreće za smeće napunjene do prskanja, i taman toliko prefinjenosti.
Ne znam sa koliko žena sam se sreo u svojoj praksi koje se odevaju manje-više uspešno u svom svakodnevnom okruženju, ali koje pokleknu u svakoj iole svečanijoj prilici i to upravo na nekontrolisanoj i neadekvatnoj upotrebi likre. Ako ih upitate zašto se opredeljuju za ovu varijantu “sexy” pakovanja, čisto iz radoznalosti, svaka od njih će odgovoriti da se “njen svakodnevni stil ne uklapa u datu priliku”. Kada pokušaju dalju elaboraciju obično svoj stil definišu kao sportski (ili sportsko elegantni za “osveštenije”) i svoju situaciju sumiraju u čuvenoj rečenici da takav “stil” ne odgovara datoj prilici”…
Nekoliko koraka nazad
Sve počinje od pogrešne pretpostavke da “odevajući” se za “određenu” priliku uskačemo u nekakvu uniformu koja sama sobom ukida sva pitanja na temu prikladnosti odeće odgovarajućem okruženju. U tom smislu, klasično poslovno odelo je možda najbolji stereotip i bez obzira na svoju anonimizaciju nosioca (naročito ako se on odeva bez pokušaja davanja sopstvenog završnog dodira) jeste nešto što donekle podržava ovu teoriju. Ali ako se već osoba koja ga odeva iskreno ne pronalazi u onome što stavlja na sebe, izbegavanje promišljana na ovu temu samo je vodi strmoglavim putem u sve dalje i dublje greške. Zato je potrebno vratiti se nekoliko koraka unazad i promisliti o svemu iz početka.
Ako je vaš stil zaista “sportsko elegantni”, koji su načini da ga prilagodite svom svakodnevnom okruženju u kome se profesionalno realizujete, a sa kojim je on, bar na prvi pogled, potpuno nekompatibilan? Mislim da se u prethodnim tekstovima krije dovoljan broj putokaza za moguće pravce kretanja, ali to neizostavno zahteva aktivan odnos prema ovom “problemu” i mnogo promišljana. No, jedno je sigurno – materijalizacija, odnosno izbor tkanina od kojih je naša odeća načinjena sigurno je jedan od najboljih načina da rešite problem prilagođavanja sopstvenog imidža (u kome se najbolje i najsigurnije osećate) sa očekivanim. I na ovom mestu se vraćamo majici kratkih rukava (T-shirtu) sa početka teksta, jednom naglašeno sportskom odevnom predmetu po genezi i formi, ali koji potpuno menja kontekst onog trenutka kada promenimo njegovu materijalizaciju. Da li vam je sada nešto bar malo jasnije?
Tradicionalno, određeni materijali su se vezivali kako za određeno doba godine, tako i za doba dana kada se njihova upotreba smatrala “adekvatnom”. Tako smo imali materijale koji su bili samo za dnevnu ili samo za večernju upotrebu, ili one koji su se nosili samo leti, odnosno zimi. Ali danas dame sa stilom menjaju pravila, pa je moguće da vidite na nekoj od njih pliš u sred leta ili svileni santung u sred zime. Novi načini na koje se izrađuju prediva, nove tehnologije tkanja, kao i mešavine vlakana od kojih se sve to izrađuje, omogućavaju pojavu sve više materijala koji su izvansezonski. Ne treba pri svemu ovom smetnuti sa uma da se sve više nas profesionalno realizuje u sredinama sa kontrolisanom klimatizacijom, tako da se i na taj način ukida smisao “sezonskih” materijala.
Međutim, neka pravila ipak ostaju – što je plemenitije i sjajnije predivo od kojeg je sačinjena tkanina, odnosno odevni predmet koji iz nje proizilazi, dobijamo svečaniji izgled – letnji materijali iz ove grupe su svileni santung, taft, sifon i organdin kao nejekstremniji primeri, dok zimsku grupu proširujemo plišem i somotom, brokatom i svilenim satenom, između ostalih. Ako svemu ovome pridružimo i materijale od veštačkih vlakana kao što su lureks, tkanine sa metalnim nitima i lame, shvatićemo da je izbor kombinacija beskonačan. Ideja vodilja – što je sjaj tkanine veći, prilika za koju ga je pravilno upotrebiti je svečanija.
Proleće
Ako krenemo od proleća, kao prelaznog doba godine, kada se naglo smenjuju topli i hladni periodi, sa velikim temperaturnim oscilacijama u toku jednog dana, shvatićemo da su ovakvi tranzicioni periodi upravo oni koji stavljaju na probu pitanje stila jedne osobe, oštro razdvajajući poznavaoce i amatere. Trik je u znalačkom kombinovanju materijala. Naravno da je teška i slojevita materijalizacija potpuno neprikladna; zato početkom proleća uvodimo bukle i tvid pastelnijih tonova, jer nude (iako spadaju u kategoriju “lakših” vunenih materijala) prijatnu toplinu i meku teksturu, a po prirodi stvari boje u kojima se izrađuju pripadaju spektru nežnih, neutralnih pastela. Iz zimskog perioda možemo “preneti” sve lake vunene tkanine kao i vuneni krep koji izrađeni po savremenim tehnologijama omogućavaju nošenje tokom cele godine. Kašmir kao najplemenitiji materijal za izradu trikotaže izvanredan je izbor za predmete iz ove grupe.
Kada temperatura poraste, prebacite se na svilene mešavine, naročito u trikotaži. Trikotaža, kako od kašmira, tako i od svilene baze, okosnica je garderobe onih poslovnih žena koje važe za dinamične, ali se istovremeno prepoznaju kao individue sa izgrađenim stilom. Trikotaža pruža izvanredan komfor i mnogo je bliža “sportskoj” odeći, ali kada je izrađena od ovako plemenitih materijala, dobija auru relaksirane i nepretenciozne otmenosti.
Logično, sa porastom temperature u vašoj garderobi bi trebalo da se pojave i odevni predmeti od pamuka. Kako pamučne tkanine (kao i one od čiste svile i lana) imaju neprijatnu osobinu da se lako gužvaju, pokušajte da nađete one koje su načinjene od mešavina sa materijalima veštačkog porekla. I konačno, za kraj ovog perioda godine uvedite viskozu, akril ili rajon. Ne bežite od sintetičkih materijala koji su novim tehnologijama izrade dovedeni skoro do perfekcije – odevni predmeti izrađeni od njih imaju neverovatnu lakoću i fantastičan pad.
Leto
Leto na velika vrata uvodi još jedan prirodni materijal, a to je lan. Neverovatno prijatan za nošenje, on ima tu neprijatnu osobinu da se lako gužva. Bez obzira što modni stručnjaci to definišu kao “plemenito gužvanje” (kao i kod svile), ovakav izgled je često nekompatibilan sa većinom poslovnih sredina, a naročito u onima sa konzervativnijim dress codom. Zato se poslednjih godina mnogo eksperimentisalo na kombinovanju lana sa vlaknima drugog porekla (pre svega vunom i sintetikom), tako da danas imamo tkanine lanenog porekla koje se gužvaju manje nego pamučni gabardeni (kod nas poznat kao keper), a mnogo su prijatnije za nošenje u najtoplije doba godine.
Tekstura letnjih tkanina bi trebalo da je meka na dodir; iz praktičnih razloga zgodno je da ona ne bude previše “upeglana” (odnosno, trebalo bi da bude u matiranoj završnoj obradi), jer tako bolje maskira gužvanje i znoj.
Jesen
S jeseni krug se polako zatvara – ponovo u svoju garderobu uvodimo vunu i vunene mešavine. U slučaju pojave toplih talasa ne bi trebalo da posegnete za izrazito letnjom garderobom. Moj savet je da to najviše izbegavate u boji – leto je vreme jakih kolorističkih akcenata, dok je jeseni primerenija mnogo suptilnija kolor šema. Zato, držite se jesenje palete – toplih zemljanih tonova i sive. Ako vam je suviše toplo posegnite za trikotažom, naročito za onom koja se sastoji od dva parčeta, tzv. twin setom. Ili, ispod blejzera obucite neki top u neutralnoj boji mat teksture.
Od jesenje garderobe se (kao i od prolećne) očekuje prilagodljivost – kada razmišljate o nekom odevnom predmetu uvek ga “pakujte” u lakšoj i težoj verziji. To znači da bez obzira na materijal od koga je izrađen, on mora podjednako dobro da se uklapa sa npr. svilenom bluzom i klasičnom poslovnom cipelom (uz obavezne čarape) ako je vreme toplije, ili uz robusniju obuću sa nižom potpeticom i neki teži gornji odevni predmet (npr. pripadajući blejzer) ako je vreme hladnije.
Zima
U zimskim mesecima u spektar materijala od kojih je sačinjena naša odeća uvodimo i krzno i teže vunene materijale, kako u tkanini tako i u trikotaži. Za našu klimatsku zonu gornji slojevi mogu da variraju od “superteških”, kao što su krzno i debele vunene tkanine, do onih namenjenih umerenijoj klimi – mikrofiberi, vunene tkanine sa dva lica (znači nepostavljene), flis (materijal preuzet iz repertoara sportske odeće i prilagođen poslovnom okruženju – nekad su se od njega izrađivale duks jakne), kašmir, kamel har, koža (glatka i antilop), kao i alpaka i moher. Najveća prednost zimskih materijala je to što po prirodi stvari oni moraju da se nose u slojevima kako bi nam omogućili različite stepene zaštite u odnosu na mesta našeg kretanja u toku dana.
To omogućava dramatična spajanja unutrašnjih i spoljašnjih materijala i kombinovanje gotovo svih tekstura. Možete da krenete od grube vune na kaputu, koja prelazi u onu finije teksture na odelu (zima je idealna za meke vunene tkanine strukture flanela), da bi se ispod svega našla svila od koje je sačinjen top dugih rukava ili bluza. Još ako se uzme u obzir da je ovo doba idealno za kompletan arsenal pratećih detalja (šalovi, rukavice, kape i šeširi, ešarpe, čitav dijapazon različite obuće…), poigravanje teksturama može da da kako kreativni prostor za eksperimente sa različitim “izgledima” tako i da vas etablira u osobu prefinjenog rafinmana i stila.
