Kada savladamo prve korake u abecedi (ili azbuci) odeće sledi sasvim logično pitanje koje postavljamo sami sebi: Gde sam ja u svemu tome?” I ovde ću prekršiti sva pravila lepog ponašanja i etikecije i prednost dati – gospodi. Imam i malo opravdanje za to – po pitanjima iz oblasti koju obuhvata ova tematika oni su definitivno slabiji pol. Dok su sličnim problemima kod dama posvećeni čitavi tomovi literature, muškarcima je posvećeno vrlo malo prostora i pažnje. A u ovom trenutku, kada smo sa svih strana bombardovani vizuelnim informacijama na teme kako savremeni muškarac TREBA i MORA da izgleda, čini se da niko od pripadnika jačeg pola nijednog trenutka nije odenut adekvatno situaciji i zadatku.
U kakofoniji kontradiktornih inputa potrebno je poći od nečega. U slučaju našeg pola, po meni, najbolje je vratiti se na sam početak i krenuti od onog petog koraka – introspekcije. Suočivši se sa sobom i sopstvenom pojavom najvažnije je utvrditi kojem tipu građe pripadamo. Jer za svaki tip muške građe postoje idealna ili manje dobra rešenja. Kada smo sami sebe objektivnim samosagledavanjem svrstali u jednu od ovih kategorija mnogo lakše i kritičnije ćemo primati tuđe sugestije i impulse sa strane.
Osnovni tipovi građe ( a verujte mi, svako od nas pripada jednom od njih) su:
Idealna građa
Njen glavni atribut je trougaoni torzo. U njemu osnovicu čini linija koja spaja ramena. Ona bi trebalo da je od 1/2 do 3/5 dužine ostale dve stranice. Ako nije, suočavamo se sa ekstremnom sportskom građom i velikim problemom – za nju ne postoji “idealna” konstrukcija odela. Idealno bi bilo da je torzo nešto kraći u odnosu na dužinu nogu. Kukovi su uski, a držanje pravo.
Na žalost samo retki imaju sreću da ih je priroda obdarila atributima koji ih kvalifikuju baš za ovaj tip građe. Međutim, sa mlađim generacijama koje su od ranog detinjstva bile izložene blagodetima fizičke kulture i sve prisutnijeg saznanja da je permanentno bavljenje sportom jedna od savremenih civilizacijskih odrednica, ovaj tip građe, koji inicijalno nije ni postojao u svesti onih koji su kreirali odeću za biznismene, sve je zastupljeniji. Danas se smatra da aktivno bavljenje sportom pored očiglednih konsekvenci na fizičkom nivou poboljšava i ostale performanse savremenog biznismena – koncetraciju, procesuiranje stresa i sve druge vrste mentalnih aktivnosti.
Idealna građa, kao “najmlađa” od svih muških tipova fizičkih konstitucija, poslednja je dobila svoju adekvatnu “uniformu”. Kako je ovaj tip građe, koji je sa sobom nosio i svojstveni senzibilitet i estetiku, veliku ekspanziju doživeo početkom osamdesetih godina pojavom “japi” generacije, za njega se vezala i generacija dizajnera koja je tog trenutka doživljavala svoju promociju na globalnom nivou. Pre svega mislim na ona dizajnerska imena vezana za italijansku modnu konfekciju. Neopterećeni “istorijom” i “tradicijom”, oni su iz osnova promenili pristup izradi muške poslovne odeće: odrekli su se kabaste i stroge potkonstrukcije nasleđene od funkcionalno mnogo robusnije vojne uniforme (struktuirana odela sa više slojeva “teških” međupostava i tradicionalnih naramenica), opredelili se za mnogo lakše materijale koji “rade” u više pravaca i ukupno približili tradicionalnu poslovnu uniformu komoditetu sportske odeće.
Generalno, poslovno odelo ovog principa izrade mnogo više prati liniju tela, njegov gornji deo, sako ili blejzer, je duži i samim tim još vizuelno uži, mesto ramena u konstrukciji je na mestu gde ga je i priroda postavila, dubina rukava je nešto plića, ali je ceo rukav blago zarotiran ka napred čineći ova odela pogodnijim i komfornijim u onim oblastima delovanja savremenog biznismena koje inicijalno nisu ni postojale – pre svega vožnja automobila ili rad za kompjuterom.
Pantalone su u skladu sa tim relativno plitke (osim kod Armanija) sa jednom falticom ili bez nje, uže nogavice koja prati siluetu sakoa.
Rodonačelnik i guru ovog pravca dizajniranja odeće je Đorđo Armani, koji je i dan danas ostao sinonim za ležernu i prefinjenu relaksiranu eleganciju. (Mada je kod nas odrednica Armani postala sinonim za najskuplju verziju statusnog simbola u ovoj kategoriji, moram da napomenem da se radi o konfekciji, najkvalitetnijoj, ali po svim ostalim parametrima ipak konfekciji kao svakoj drugoj; postoje mnogi proizvođači iz ove kategorije koji su po cenama “jači”, a o onima koji spadaju u vrh, tj. onima koji odela šiju po meri, neću ni da govorim. Cena su 1:5, čak i 10 u odnosu na Armanija). Danas se i najniže linije italijanske konfekcije proizvode po ovom principu konstrukcije – cene razlikuju ugrađene materijale, kvalitet dorade i repromaterijala.
Pravougaoni torzo
Nemaju svi sreću da ih je priroda obdarila prethodnim tipom građe, tj. njihov torzo više inklinira pravougaoniku – gde su širina ramena i kukova gotovo identične. Ovakva građa nije “idealna” kao prva, ali istovremeno traži mnogo manje ulaganja u “održavanje”.
Ono što na ovoj figuri treba vizuelno “popraviti” je, pre svega, proporcija ramena u odnosu na donji deo tela. Ne mora se pribegavati instrumentariju primenjenom kod odela tzv. formalnog kroja koji je, ipak, namenjen drugom tipu figure. I kod “pravougaonog” tipa građe pretpostavlja se da se ona odnosi na mlađe ljude (od “najboljih srednjih” na niže), ali koji jednostavno nisu imali sreće sa genetikom, a i matematika im je išla bolje nego fudbal. No, oni vode računa o svom izgledu, a mala proporcionalna greška ne čini odela italijanske linije apsolutno idealnim za njih.
Međutim, to njihovu potrebu za ležernom elegancijom ne umanjuje; pretpostavka je da estetskim i funkcionalnim senzibilitetom teže istim vrednostima kao pripadnici prve grupe. Pošto je na tržištu procentualno mnogo više zastupljen, ovaj tip građe je veoma brzo dobio varijantu prve grupe odela. Doduše, na genezu njegovog nastanka uticalo je više različitih faktora koji su, opet, proistekli iz različitih koncepata i tradicija u izradi muškog poslovnog kostima. Pre svega se misli na Sjedinjene Američke Države koje su godinama bile poznate po svojoj ”box” silueti – skraćenom sakou jako naglašenih ramena sa velikim komoditetima (nešto kao sportska jakna na koju su “prikucali” odelo) – koja je bila sve samo ne elegantna, ali zato veoma praktična. S druge strane, i evropski dizajneri i proizvođači muške odeće su počeli da se odriču tradicionalnih načina izrade muških odela i negde na pola puta se sreli sa svojim prekoatlanskim kolegama. Tako je rođeno odelo uslovno “ležerne” konstrukcije koje je sa italijanskim linijama imalo zajedničku filozofiju, a sa američkim precima delilo blago naglašeno rame, dramatičnije struktuiranje i nešto veći komoditet. (Komoditet je, inače, “višak” koji se dodaje u konstrukciju odela da vam ono ne bi stajalo “kao saliveno”, već da bi moglo da se kreće oko vas – ili vi u njemu, ako tako više volite). Pantalone za ovako koncipirana odela su uvek dublje, a faltica u struku je obavezna (opet zbog komoditeta).
Danas je ova vrsta konstrukcije sve prisutnija i u našoj domaćoj produkciji poslovnih odela – i domaći konfekcionari su reagovali na promenu u strukturi potrošača. Kvalitativni pomak je i u materijalima od kojih su ova odela izrađena. Ako i nemaju suptilnu i prostudiranu ležernost i eleganciju vrhunske italijanske konfekcije, ova odela ozbiljno su se približila komercijalnijim nižim linijama svetskih proizvođača.
Kruškasti ili ovalni torzo
Treći tip konstrukcije je nastao za figuru koja je inicijalno pristajala uspešnom biznismenu. On je bio srednjih ili starijih godina; sport je bila aktivnost za koju nije imao vremena i za njega je bio vezan samo kao posmatrač. To znači da su mu ramena bila uža, ceo stav opušteniji, a težište torzoa je bilo u donjem delu (stomaku). U tom smislu se od odela očekivalo da mu kompenzuje sve ove fizičke nedostatke, tj. da je naglašeno struktuirano, tradicionalno izrađeno sa svim asortimanom teških međumaterijala nasleđenih iz repertoara izrade pretka – vojne uniforme. Sami materijali koji su korišćeni za izradu su tradicionalni teški štofovi (što ih po današnjim standardima čini nenosivim bar četiri do pet meseci godišnje – savremeni štofovi su se približili idealu “all around year”, tj. onima koji se mogu nositi tokom cele kalendarske godine), dubina rukava je veća, sami rukavi su postavljeni tako da odelo najbolje izgleda kada su ruke pored tela, a rame je naglašeno izuzetno temeljno izrađenom naramenicom. Svim ovim pomoćnim sredstvima celoj silueti se davao jedan mnogo muškiji izgled.
Pantalone su obavezno jako duboke (ne bi li na pravi način bio savladan stomak) sa dve ili tri faltice i tradicionalno su se nosile sa tregerima. Ova forma pantalona (i figura za koju je konstruisana) ne podnosi kaiš, jer su tako nošene sklone da skliznu ispod stomaka i tako ga još više akcentuju.
Ovaj tip konstrukcije je dugo bio najprisutniji kod domaćih proizvođača. Do nas je došao preko mariborske škole za konstruktore i modelare koja se veoma oslanjala na nemačku školu konstrukcije i ostala joj je verna čak i kada su je se i sami Nemci odrekli i približili se italijanskim linijama (danas su upravo Nemci ti koji drže primat u inovacijama na silueti “ležernih” konstrukcija muških odela spajajući do savršenstva svoj pragmatizam sa italijanskom relaksiranošću.
No, tradicionalno struktuirana odela ako su izrađena na pravi način (pre svega mislim na Sevilj rod u Londonu i tradicionalne francuske modne kuće), a još više ako su napravljena po meri, i dalje su stvar prestiža, a onom koji ih ponese daju dozu autoriteta i rafinmana koji je nemoguće postići na drugi način.
Okrugli torzo
I na kraju postoje i oni tipovi građe gde je težište torzoa toliko pomereno na dole (čitaj: stomak) da nijedan od gore navedenih konstruktivnih trikova nije u stanju da pomogne. Za tu zrelu patricijsku figuru smišljeno je odelo sa duplim kopčanjem. Inicijalno to je odelo formalnog kroja kod koga su raporti (prednji delovi) preklopljeni da se ne bi otvarali na donjem delu torza. Kopčaju se na dve strane istovremeno, a upravo regulisanjem ovih kopčanja (jedno unutrašnje i jedno spoljašnje) kreira se potrebni komoditet nosiocu. Ono je najstrože i najtradicionalnije od svih odela i za razliku od drugih koje možete raskopčati u nekom trenutku (npr. kada sedite, a situacija ne traži krajnju formalnost) ova odela se uvek nose zakopčana.
