Iako je donedavno rast kreditiranja u regionu centralne i jugoistočne Evrope bio slab, analizom kretanja po zemljama postaju uočljivi određeni ohrabrujući trendovi. Lagano ubrzanje rasta trebalo bi da se nastavi u čitavom regionu, zahvaljujući kreditiranju korporativnog sektora, uz izuzetak Rusije koja će zabeležiti znatno usporavanje. Smanjuje se pređašnja izloženost pa se spoljne obaveze zamenjuju finansiranjem na domaćem tržištu. S obzirom na to da su profitne marže i dalje pod pritiskom, očekuje se da će nekamatni prihodi biti važan pokretač profitabilnosti. Povraćaj na imovinu bankarskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) trebao bi da ostane na nivou 2014. od otprilike 1 %. Ukupno gledajući, diferencijacija između zemalja regiona CIE u smislu razvoja bankarstva i dalje će biti glavna karakteristika. Ovo su neki od glavnih zaključaka najnovije Studije o bankarskom sektoru u 13 zemalja CIE koju je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE.
Region Centralne i Istočne Evrope je i dalje raznolik
“Centralna i istočna Evropa i dalje je raznolik region. Ekonomija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi bi trebalo da poraste za 2,5% ove godine i za 2,9% naredne, dok će brojke za čitav region iznositi 0,2% odnosno 2,2%, zbog ekonomskog pada u Rusiji”, navodi Đani Franko Papa, novoizabrani direktor UniCreditove Divizije za korporativno i investiciono bankarstvo i direktor Divizije CIE u odlasku, dodajući da bi “ove godine naročiti rast trebalo da ostvare one privrede koje su usmerene na reforme, dok će države s trajnim strukturnim problemima biti u recesiji.”
U narednom periodu se očekuje lagano ubrzavanje rasta kreditiranja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uglavnom zahvaljujući kreditima korporativnom sektoru. Dok će Poljska i Češka nastaviti da predvode oporavak kreditiranja u centralnoj Evropi, Slovenija i Hrvatska bi mogle da se do kraja 2015. vrate blago pozitivnom rastu kreditiranja. Znatno usporavanje u Rusiji će uticati na rast kreditiranja u regionu CIE u celini.
“Uopšteno posmatrajući, u 2015. godini krediti korporativnom sektoru bi trebalo da porastu za 12,4 % u centralnoj i istočnoj Evropi, odnosno za 3,5 % u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Stope rasta kredita građanima trebalo bi da iznose 5,4%, odnosno 3,3 %”, izjavila je Karmelina Karluco, zamenica direktora Odeljenja za strateške analize u CIE u UniCreditu. U regionu CIE depoziti će ove godine porasti za 9,1 %, dok će rast u centralnoj i jugoistočnoj Evropi iznositi 4,2 %.
Novi model finansiranja, profitabilnost bankarskog sektora stabilna
Sve većom zamenom spoljnih obaveza domaćim izvorima finansiranja, uglavnom depozitima i kapitalom, lokalni bankarski sektori u centralnoj i jugoistočnoj Evropi kreću se prema održivijem modelu finansiranja. Stoga je udeo spoljnih obaveza u ukupnoj imovini sve povoljniji, tako da je u septembru 2014. iznosio 13,5 %. Odnos kredita i depozita poboljšan je sa 98 % krajem 2013. godine na 96 % u septembru 2014, što pokazuje da su domaći krediti više nego pokriveni domaćim depozitima. To znači da se pređašnja izloženost smanjuje i da je bankarski sektor u regionu trenutno u boljoj poziciji da osigura budući rast.
S obzirom na to da su marže i dalje pod pritiskom, banke u regionu CIE bi trebalo da prošire svoje mogućnosti za poboljšanje kapaciteta za generisanje prihoda. Slično kao i u zapadnoj Evropi, nekamatni prihodi će u budućnosti dobiti na važnosti. “U globalu, očekujemo da će bankarski sektor u regionu CIE zadržati profitabilnost u 2015. godini, uz povraćaj na imovinu uporediv sa 2014. godinom, od približno 1 %. Razvoj geopolitičke situacije kao i promene u spoljnom okruženju predstavljaju izvor nesigurnosti za naše prognoze. Nenaplativi krediti verovatno će i dalje predstavljati izazov u regionu”, smatra Đani Franko Papa.
“Niža cena nafte je mač sa dve oštrice. Iako predstavlja jasno opterećenje za rusku ekonomiju, niža cena nafte može da podstakne oporavak kupovne moći stanovništva i kompanija u Evropi. Dodatni pozitivni faktori koji mogu da utiču na naše prognoze za 2015, uključuju ekspanzivnu monetarnu politiku Evropske centralne banke i domaćih centralnih banaka, kao i obnovljena nastojanja da se postigne viši nivo usuglašenosti finansijske regulative među tržištima”, dodaje Karmelina Karluco.
