Latinska Amerika, pojam kojim se obuhvata geografski prostor centralne i južne Amerike, značajan je ekonomski faktor na svetskoj sceni, regija označena kao bitna u političko-ekonomskim odnosima sa EU i veoma važan trgovinski partner Sjedinjenih Američkih Država koje godišnje izvoze robu u vrednosti od 135,5 milijardi dolara (20% ukupnog izvoza) na ovo tržište. Na ovom predominantno španskom govornom području postoje velike sličnosti u načinu na koji se pristupa poslu i radnim obavezama, mada postoje i kulturološke razlike između različitih zemalja koje utiču na kreiranje specifičnih poslovnih modela i na poslovno ponašanje.
Poslovni obrasci u Latinskoj Americi se često definišu kao mešavina tradicije, religije i sveprisutne globalizacije. U velikom broju država ovog regiona postoje ozbiljni socijalni problemi i velika društvena raslojavanja, kao i rasprostranjeni kolektivizam sa različitim posledicama po društva u celini.
Paternalizam je izuzetno zastupljena pojava, a poslodavci i menadžeri imaju ličnu obavezu da vode računa o svojim zaposlenima i njihovim potrebama, pa čak i o njihovim porodicama. To ne čudi kada se zna da su latinoameričke firme uglavnom organizovane po principu porodice, pa se njima i upravlja na taj način. Zaposleni u kompanijama u velikoj meri zavise od ljudi koji pripadaju upravljačkim strukturama, bilo srednjim ili najvišim, pa i teže njima. Zato je za ovakve poslovne sredine karakteristično izbegavanje konflikata sa kolegama i nadređenima, a ponašanja koja nisu konzistentna sa takvim modelima smatraju se napadnim i uvredljivim, i najčešće imaju negativan ishod. Ovi aspekti generišu izuzetno izraženu vertikalnu hijerarhiju u poslovnom okruženju, što opet uzrokuje nedostatak komunikacije od nižih ka višim strukturama. Time se onemogućava kreacija horizontalnih odnosa u kompaniji (videti: Menadžment u Švedskoj), a oni su ti koji promovišu timski rad i kreativan sukob ideja koji su nezaobilazan deo modernog i uspešnog menadžmenta.
Status i njegov značaj
U Latinskoj Americi status je veoma važna kategorija. On ukazuje na društvenu distinkciju između onih koji su na višim i nižim položajima. U tom kontekstu titule i poslovne pozicije imaju veliku važnost, a u velikom broju zemalja još uvek postoji diskriminacija na osnovu socijalne pripadnosti i socijalnih odrednica. Iako mnoge poslovne organizacije pokušavaju da uvedu principe bazirane na egalitarnom duhu među svojim članovima putem raznih nadzornih odbora i komiteta, to nije nimalo lak zadatak.
Politika zapošljavanja
Navedeni korporativni okviri definišu i politiku regrutovanja i zapošljavanja novih radnika. No, u nekim zemljama ovog regiona na zapošljavanje i promociju, uz nezaobilazne društvene kontakte, u značajnoj meri utiču i fizički izgled, godište, pol, rodno mesto…
Čest je slučaj da kompanije regrutuju radnike za određene pozicije iz svojih redova, među trenutnim zaposlenima, kao i među članovima njihovih porodica i familija. Ovaj model generiše poverenje, lojalnost, al i dozu odgovornosti koja drži i povezuje organizaciju.
Zaposleni u ovim zemljama u načelu prihvataju ideju o većem involviranju u procese odlučivanja, mada obično ne apliciraju za to, ipak preferirajući menadžere koji preuzimaju celokupan proces donošenja odluka i odgovornosti, kao i one koji preuzimaju ulogu medijatora između strana u konfliktu.
Poslovna kultura
Latinska Amerika je izrazito vezana za špansko kulturno nasleđe i iz te činjenice proizilaze mnoge osobenosti u poslovanju koje se sreću u ovim zemljama. U svima njima odnos prema vremenu je manje rigidan u odnosu na Severnu Ameriku, pa su poslovna kašnjenja i od trideset minuta sasvim uobičajena. Zato je u situacijama kada je važno da ne dođe do nesporazuma potrebno posegnutu za jasnom definicijom vremena, koja podrazumeva dva izraza. Prvi je “la hora inglesa” i označava englesku percepciju vremena i tačnosti, dok drugi izraz “la hora espanol” podrazumeva neobavezni pristup naznačenom vremenu za sastanak “u latino stilu”.
Ondašnji ljudi prilikom komunikacije mogu biti veoma neposredni i manifestovati bliskost, što može uključivati i fizičke kontakte, pa ne treba da začudi ako latinoamerički biznismen tokom razgovora svog sagovornika primi za lakat ili uhvati pod ruku, na taj način manifestujući poverenje koje ima u njega.
Za poslovne ljude iz ovog regiona karakteristično je uživanje u društvenoj konverzaciji, pa je normalno da neobavezan razgovor prethodi priči o poslu. Vrlo su zainteresovani da upoznaju ličnost i narav onoga sa kim pregovaraju, jer akcenat više stavljaju na nekog kao na osobu nego kao predstavnika korporacije.
Poslovno pregovaranje
Pregovori sa poslovnim ljudima iz Latinske Amerike mogu da budu izuzetno teški, a veoma je važno imati zabeleške sa sastanaka da bi se kasnije izbegli nesporazumi. Poslovne sastanke uvek treba organizovati sa onima koji odlučuju. U suprotnom poslovni predlozi moraju prolaziti kroz brojne hijerarhijske nivoe dok ne dođu do odgovarajućih ljudi, pa je za njihovo odobrenje potrebno dosta vremena.
Vrlo je poželjno poznavati ljude sa kojima se planira raditi i paralelno sa poslovnim graditi prijateljske odnose, pošto je ova kulturološka osobenost veoma bitna u većini ondašnjih zemalja. Takođe, treba imati na umu emotivnu osetljivost ljudi onog podneblja i njeno neodvajanje od poslovnog života, te u pregovorima izbegavati krute stavove i nefleksibilnost. Oni, kao i presija, proizvode negativne efekte.
Veoma je bitno tokom pregovora održavati kontakt očima, pošto će to biti shvaćeno kao znak da je u pitanju osoba kojoj se može verovati. U nekim zemljama (Venecuela) je posebno bitno da se inicijativa u konverzaciji prepusti domaćinu, a u drugima (Brazil) upadanje u reč je dosta zastupljeno, jer se ono percipira kao znak entuzijazma a ne loših manira. Izuzetno važno je da se bude oprezan sa izjavama koje mogu biti shvaćene kao primedbe na račun ličnosti, zemlje ili ondašnje kulture.
