U okviru tradicionalnog godišnjeg istraživanja o štednim navikama građana Srbije, Erste Grupa već pola decenije pruža uvid u ponašanje, stavove i motive građana koji su u vezi sa štednjom i investicijama. Rezultati istraživanja za 2024. godinu pokazuju zabrinjavajuće podatke u finansijskoj percepciji građana. Tačnije, skoro polovina ispitanika smatra da se njihova finansijska situacija pogoršala u poslednje dve-tri godine, dok 17 odsto njih veruje da je došlo do poboljšanja u odnosu na prethodnu godinu.
Još jedan značajan zaključak ovogodišnjeg istraživanja jeste porast broja građana koji preferiraju čuvanje novca u gotovini, kod kuće ili u sefu, što je zabeleženo kod 39% ispitanika. Osim toga, zabrinjavajuća je činjenica da čak trećina građana izjavljuje da ne štedi uopšte. Ovi podaci ukazuju na potrebu za većom finansijskom edukacijom i podrškom kako bi se poboljšala finansijska pismenost i građani osnažili u donošenju odluka o štednji i investicijama.
Građani Srbije su i ove godine naglasili značaj štednje, pri čemu 68 odsto njih smatra da je ostavljanje novca na stranu ključno. Ipak, 78 odsto ispitanika želelo bi da može da uštedi više, dok je 22 odsto građana veoma ili prilično zadovoljno trenutnim mogućnostima štednje. Najčešći motivi za štednju uključuju formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve (53%), finansijsku rezervu za porodicu (44%) i planiranje odmora (34%). Takođe, 19 odsto ispitanika štedi za kupovinu elektronskih uređaja.
Kada su u pitanju podaci za ovu godinu, prosečna mesečna ušteđena suma građana koji štede iznosila je 6.579 dinara, što je za 489 dinara viši iznos nego u prethodnoj godini, odnosno za 1.063 viši nego 2022. Tokom poslednjih par godina, dakle, iznos štednje rastao je za oko 500 dinara, što potvrđuje da štednja ostaje važan deo finansijske strategije mnogih građana Srbije, uprkos preprekama.
Prema istraživanju, mnogi građani izražavaju želju da štede kako bi se pripremili za nepredviđene situacije, formirali finansijske rezerve ili planirali odmore. Međutim, često se suočavaju sa izazovima, kao što su niska primanja ili visoka inflacija, što može otežati redovno ostavljanje novca po strani.
Znanje o finansijama
Istraživanje je pokazalo da 24 odsto građana izražava potpunu nesigurnost u poznavanju finansijskih tema i bankarskih proizvoda, pri čemu ova cifra iz godine u godinu varira za oko 1-2 odsto gore-dole. Nažalost, većina ispitanika ne planira svesno da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija na temu finansija, ispitanici smatraju da su mediji na prvom mestu (njih 76 odsto), dok banke i štedionice zauzimaju drugo mesto (72 odsto), a roditelji i članovi porodice su na trećem mestu (68 odsto).
Prepoznavši potrebu za finansijskim opismenjavanjem građana, ali i svoju odgovornost u ovom pogledu, Erste Banka je još 2018. godine pokrenula sveobuhvatan program finansijske edukacije – #ErsteZnali sa ciljem da svim građanima, od najmlađih do najstarijih pomogne u donošenju boljih finansijskih odluka.
„Godinama unazad kroz različite aktivnosti, projekte i inicijative, radimo zajedno na finansijskom opismenjavanju građana. Želimo da im pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke. One su preduslov da stvaramo bolje društvo u kojem ćemo svi više primenjivati stečena znanja o štednji, ali i drugim finansijskim temama“, iobjasnila je Tatjana Manojlović, direktorka Sektora za ritejl klijente u Erste Banci Srbija.
Teško razumemo investicione proizvode
Istraživanja pokazuju da je znanje građana Srbije o investicionim fondovima vrlo ograničeno. Mnogo ljudi nije dovoljno informisano o vrstama fondova. Prema istraživanju čak 45 odsto njih kaže da ne razumeju osnovne koncepte koji su u vezi sa investicionim fondovima. Dobra vest je da je u odnosu na 2023. godinu sa 35 na 41 odsto porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.
Čak 73 odsto njih pak odgovorilo je sa „ne“ na pitanje da li mogu da zamisle da ulažu u održive akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondove i slično.
