I ranije smo se u nekim “prigodnim” prilikama vraćali tekstovima čiji autor je Ashok Murty, u želji da njegovi svevremeni saveti stignu do velikog broja čitalaca koje smo u međuvremenu od ranijeg objavljivanja do sada, stekli korišćenjem mogućnosti koje nam pruža naše virtuelno izdanje. Činimo to i ovoga puta uvereni da će im priča o samospoznaji i izgradnji vlastitog stila u oblačenju, te o iznalaženju granice između komoditeta i kreativnog samorealizovanja sa jedne strane i pristojnosti s druge biti više nego korisna.
Virdžinija Vulf u svom delu “Orlando” ustvrdila je da odeća ima daleko važniji zadatak od toga da nas greje već da: “Ona menja naš pogled na svet, I to kako taj svet gleda na nas”. Ja bih bio prvi koji bi se složio sa našom narodnom izrekom po kojoj odeća ne čini čoveka da nisam sam sebe a bogami još češće druge uhvatio kako pri prvom susretu sa nekim odlučuju u koju kategoriju će ga smestiti baš na osnovu informacija koje su (mislili) da iščitavaju upravo na osnovu onoga što dotična osoba ima na sebi.
Trenutak u kome se nalazimo upravo jeste onaj u kome se uloga odeće i šire, svega onoga što čini celokupan imidž konkretne osobe, u kontekstu celine zvane neverbalne komunikacije preispituje dok se granice “slobode” u tumačenju istih pomeraju. Sa opštom demokratizacijom, gde se identitet premešta sa zajednice na pojedinca, sa restruktuiranjem i promenom zanimanja, pojavom novih oblika obavljanja delatnosti u poslovnom okruženju, internetom i svim promenama koje je on indukovao u savremenom biznisu, mobilnom komunikacijom i zamagljivanjem granica između privatnog i javnog u životu jedne osobe, normalno je i da se predstava imidža klasičnog poslovnog čoveka menja iz trenutka u trenutak.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa.
