Ne postoji grad koji bi jednoznačno slovio kao karakterističan za čitavu Nemačku. Kao što prestonica Berlin, bavarski Minhen ili industrijalizovani Dortmund imaju dovoljno posebnosti da se gotovo može steći utisak da egzistiraju u različitim državama, tako i Hamburg više liči na neki holandski ili skandinavski grad, iako je reč o drugom najvećem gradu najmoćnije evropske zemlje.
Slobodan Hanzeatski Grad Hamburg je sa svojih 1,7 miliona žitelja drugi najveći grad Nemačke i, poput Bremena i Berlina, uživa status posebne savezne pokrajine. Ovaj status u potpunosti i zaslužuje, s obzirom na kulturni, istorijski i ekonomski značaj Hamburga kao centra čitave severne Nemačke i njene najveće luke.
Iako je uobičajeno da cifre na prvi pogled ne govore mnogo, kod Hamburga to pravilo ne važi. Gradsko područje prostire se na ogromnih 755 kvadratnih kilometara (što je 7 puta veće prostranstvo od Pariza, a 2,5 puta od Londona), na kojima udobro živi oko 3,5 miliona ljudi. Udobno, jer svaki njegov žitelj raspolaže u proseku sa 30 m2 prostora, čime Hamburg spada u sam svetski vrh, baš kao i usled činjenice da je 14% gradskog prostora odvojeno za zelene i rekreacione površi.
Ono što posetiocu koji o gradu ne zna mnogo prvo upada u oči jeste karakteristična arhitektura i izgled Hamburga. Neverovatan je podatak da se u njemu nalaze čak 2302 mosta, koja presecaju mnogobrojne kanale, nastale premošćavanjem Elbe (Labe), odnosno njene pritoke – Alstera. Iako se epitet “Venecije severa” često pripisuje Amsterdamu, posle samo jedne duže šetnje Hamburgom shvata se da bi on daleko bolje pristajao ovom nemačkom biseru. Zaista, mnogobrojni kanali grade specifičnu atmosferu i gradu daju upečatljiv izgled, prožet mirisima obližnjeg mora i dvaju reka.
Burna istorija
Interesantno je da se počeci grada ne vezuju toliko za Elbu, koja se u širokom toku na nekih 100 km uliva u Severno more, već za Alster. Prva naseobina na ovom području nastala je u VIII veku, da bi sredinom X bila poznata pod nazivom Hammaburg. Ime grada potiče od starosaksonske reči ‘ham’, koja označava rečnu obalu. Već u XII veku, Elba dobija na značaju zbog blizine luke i time olakšane pomorske trgovine. To je bio razlog da imperator Fridrih Barbarosa još 1189. Hamburg proglasi slobodnim carskim gradom. Svoju nezavisnost, u većoj ili manjoj meri, Hamburg je održao sve do danas, čemu u prilog govori i to da se u njemu nalazi preko 90 inostranih konzularnih misija, po čemu se nalazi na drugom mestu u svetu, odmah iza Nju Jorka!
Kako se u nazivu grada-pokrajine nalazi i pridev hanzeatski, trebalo bi reći da se pod hanzom podrazumevala trgovačka mreža među gradovima šireg regiona. Centar hanze, Hamburg, bio je tokom srednjeg veka dominantan severnoevropski centar za promet žitom, krznom, odećom, začinima, metalima i – pivom. Značaj njegove luke narastao je otkrićem Amerike i pomorskog puta za Aziju, kada postaje jedna od najvećih svetskih pomorskih tačaka.
Istorijske nedaće nisu mimoišle ovaj prelepi grad. Veliki požar 1842. uništio je celokupno urbano jezgro, nakon čega je izgrađeno potpuno novo. Godine 1943. Hamburg je bombardovan i uništen gotovo do temelja, prilikom čega je poginulo više desetina hiljada ljudi. Posledica ovog razaranja je u tome da je u gradu danas gotovo nemoguće videti autentičnu staru građevinu.
Lične impresije
Ono sa čime se novopridošli putnik (turista) prvo suoči u jednom gradu jeste njegov saobraćaj, čak pre nego sam izgled. Gradski «atar» je, kako smo napomenuli, ogroman i da bi se stiglo sa zapadnog na istočni kraj grada potrebno je više desetina kilometara vožnje kolima ili javnim prevozom. Većina građana ovog grada i prigradskih naselja koja mu gravitiraju za transport koristi željeznicu: S-Bahn – prigradsku, nalik «Beovozu», odnosno U-Bahn – metro. Njihova pedantno projektovana mreža odvešće vas do bilo kog kraja grada za svega nekoliko minuta. Za razliku od nekih grugih evropskih metropola, hamburški metro važi za izuzetno bezbedan od kriminalaca, a isti epitet krasi i grad u celini. Autobusi javnog prevoza su izuzetno brojni i (treba li napomenuti) – stižu tačno u minut na svako stajalište.
Kada izađete u centru, verovatno ćete pogledom u širokom luku osmotriti građevine koje ga okružuju. Njime suvereno dominira zgrada Gradske kuće, izgrađene u periodu između 1886. i 1897, visoke 112 metara. U njenoj impozantnoj unutrašnjosti nalazi se 647 soba, od kojih većinu koriste administrativne i partijske službe. Na njoj se nalazi i grb grada, na kome se ističe zamak zatvorenih kapija.
Nećete morati da pređete ni 20-ak metara od Gradske kuće, a naći ćete se na mostiću sa koga puca fantastičan pogled na jezero Aussenalster, kanale i centralno gradsko jezgro. Praveći krug oko njega i razgledajući izloge ekskluzivnih prodavnica, možete steći sliku o tome kako je ono nastalo. Pregradivši Alster, srednjevekovni žitelji Hamburga su stvorili jezero koje im je sa jedne strane služilo kao brana od osvajača, dok su sa ostalih strana bili izgrađeni visoki zidovi. Njih, naravno, više nema, ali se na mestima na kojima su se nalazili danas nalaze ulice prepune prolaznika, prodavnica i kafića. Ukoliko posetite neki od njih u, recimo, ulici Neuer Wall (Stari zid), moći ćete da uživate u sjajnoj bezduvanskoj atmosferi, sedeći bukvalno «u prozoru», sa pogledom na gradsku panoramu.
Kroz grad
Dugo smo pokušavali da otkrijemo tajnu lepote stanovnika Hamburga. Za razliku od drugih delova Evrope (pa i Nemačke), gojaznih ili neuredno odevenih osoba na ulicama gotovo da nema. Mladi se oblače ležerno, ali veoma ukusno, a ulicama dominiraju pastelne boje odeće i obuće. Ukoliko se nađete u prilici da se upoznate sa nekima od njih, uočićete da su samo diskretno uzdržani u ophođenju sa strancima (koliko je to već mera dobrog ukusa) i maksimalno predusretljivi i vedri. Ako vam nemački nije jača strana – ne brinite. I staro i mlado gotovo perfektno govori engleski!
Udaljite li se od samog centra, put vas može odvesti u više pravaca, a jedan od preporučljivih je onaj koji vodi do dela grada zvanog Sent Pauli, lociranog pored same luke. St. Pauli je u stara vremena bio posebna varošica, koja se sa Hamburgom spojila tek u prošlom veku, zadržavajući svoj poseban identitet do današnjih dana. Njene nekadašnje žiteljke bile su i «prodavačice ljubavi» koje su pružale usluge mnogobrojnim mornarima. Odjeci tih raspusnih vremena mogu se videti i danas, iako je St. Pauli danas pre svega mesto zabave za mlade, sa mnoštvom diskoteka, noćnih klubova i restorana.
Spustite li se niz bulevar do Elbe, pružiće vam se pogled na jednu od najvećih luka Evrope. U njenom kompleksu se nalazi i jedna od gradskih atrakcija – Stari tunel ispod Elbe. Kroz njega kola ne mogu da prođu, već moraju da se uparkiraju na jednom kraju, da bi elevatorom bila podignuta na drugom. Tunel je otvoren i za pešake i bicikliste, a izgrađen je početkom XX veka.
Zimi, leti…
Hamburg smo imali priliku da posetimo u sred zime. Izuzetno, ova zima bila je neuobičajeno blaga – temperature u januaru dostižu i 20 podeljak ispod nule, za Novu 2004. izmereno je oko +10… Leti ovaj grad pokazuje svoje veselo i sunčano lice, pa je pravo zadovoljstvo sesti u neki od brodića i obići ga za vreme laganog krstarenja… Iako nema nijednu posebnu znamenitost po kojoj bi bio poznat širom sveta, Hamburg je prelep grad, u kome se svako oseća prijatno i dobrodošlo.
