Cirih, grad na severoistoku Švajcarske čije jezgro zapljuskuju vode ogromnog Ciriškog jezera i reke Limat, bio je stecište velikih umova čiji su geniji obeležili protekle vekove. U njemu su Boravili Gete, Herman Hese, Frojd i mnogi drugi, a tokom Drugog svetskog rata bio je utočište mnogima koji su se pred naletima fašizma sklonili u mirnu i neutralnu zemlju koja nije znala za rat…
Kada sam se krajem 1991. godine, u vreme u kojem su naši vizionari poveli narod u bolju budućnost, obreo u ovom gradu nisam ni slutio da će postati deo moje mladosti i zauvek ostaviti pečat mesta kojem se rado vraćam, makar u sećanju.
Prvi utisak koji steknete u ovom gradu je osećaj uređenosti i stava da se svemu zna mesto. On vas prati od aerodromske zgrade, železničke ili autobuske stanice, ali i na svakom drugom mestu. Funkcionisanje gradskog prevoza dovedeno je do perfekcije, o čemu svedoče okačeni redovi vožnje na svakoj tramvajskoj stanici. Teško se može dogoditi da tramvaj ili autobus zakasni. Vreme je ovde zaista novac i tako se i tretira.
Sklad i uređenost najuočljiviji su u ulici Banof (Bahnhof Strasse), koja se smatra jednom od najlepših u Evropi. U njoj su smešteni prodavnice, restorani, ekskluzivni butici, banke i poslovni centri. Centralna gradska ulica idealna je za pešake, po čemu podseća na našu Knez Mihailovu. Slična je i najpoznatijih ulica u Cirihu, Niderdorf, u kojoj takođe nema automobila. Tokom dana ova ulica predstavlja pešački raj, a noću se pretvara u ulicu najluđe zabave u kojoj do rane zore rade restorani, klubovi, barovi i kafići, a posebna atrakcija su brojni umetnici koji ovde izvode svoje performanse.
Nedaleko od ulice Niderdorf, kada se prođe Belvi, jedan od centralnih trgova, nalazi se zgrada opere, drevno zdanje sagrađeno davne 1891. godine. “Kuća opere”, kako je Cirižani zovu, centralno je mesto okupljanja kulturnog sveta ovog dela Švajcarske. Po svom programu predstavlja jednu od najuspešnijih i najznačajnijih operskih kuća Evrope. Dominira panoramom obale jezera i predstavlja jednu od najlepših atrakcija Ciriha.
Mesto na kome se najbolje može upoznati istorija Švajcarske i uživati u umetničkim tvorevinama vrhunskih vrednosti svakako je Nacionalni muzej. Neki od najređih i najvrednijih eksponata svedoče o drevnoj civilizaciji koja se na ovom prostoru nalazila pre nekoliko hiljada godina.
Pogled neodoljivo pleni i crkva Grosminster, koja je, prema legendi, podignuta na mestu gde su sahranjeni osnivači grada Feliks i Regula. Radovi na izgradnji crkve započeti su oko 1100. godine, kada je i dobila današnji izgled. U 16. veku ovde je započeta švajcarsko-nemačka reformacija koju su vodili Cvingli i
Bulinger. O Tome da je crkva Grosminster bila središte crkvenog života ovog dela Evrope svedoči i osnivanje verske škole, koja je kasnije prebačena na Ciriški Univerzitet. U crkvi se, osim drugih vrednih eksponata, nalazi i Muzej reformacije.
Preko puta ovog zdanja, na drugoj obali reke limat, na Parade Placu, nalazi se Frauminster, najstarija crkva u Cirihu. Sagrađena je 835. godine pod patronatom nemačkog kralja Luja. U početku je služila kao neka vrsta manastira ze žene, nemačke aristokratkinje. Tokom trinaestog veka prešla je u vlasništvo grada Ciriha i njegovih vernika. Danas je poznata po prelepim vitražima od kojih je neke, sedamdesetih godina prošlog veka, uradio Mark Šagal.
Od crkava koje su nezaobilazni sastavni deo turističke ponude, treba pomenuti i crkvu Svetog Petra, sagrađenu u 9. veku. Nemački kralj Luj poklonio ju je svojim dvema kćerima, koje su mudro upravljale svojim posedom. U ovoj crkvi se, zbog izvanredne akustike, ponekad održavaju i koncerti. Bilo je pravo zadovoljstvo u crkvenom ambijentu slušati hor Donskih kozaka.
Na samoj obali Ciriškog jezera prostire sa naselje Colikon, ciriško Dedinje. Prostor od nekoliko kvadratnih kilometara zauzimaju vile ovdašnjih bogataša. Kada se pomene Colikon, prva asocijacija su milioni franaka i raskoš. Dovoljno je samo prošetati njegovim ulicama da bi se spoznao sav sjaj u kojem borave njegovi žitelji. Ako samo turistički putujete u ovaj grad, retko će vas ko odvesti da to i vidite.
Ukras na reveru grada koji sada ima oko 700.000 stanovnika, svakako je njegovo jezero, koje tokom leta nudi najrazličitije sadržaje za lep provod. Osim gradskih plaža tu su i vožnje brodom do nekog od brojnih mesta na jezeru, na čijem se kraju nalazi Rapersvil, drevni gradić bogate istorije. Nisu retke ni prilike kada se na jezerskim brodovima održavaju različiti festivali i žurke pod vedrim nebom.
Ono što svakako nije turistička ponuda jesu banke po kojima je ovaj grad poznat u svetu. Smatraju se najsigurnijima ali i onima u kojima svoj novac drže razni diktatori, narko mafija i mnogi koji su na ko zna koje načine došli do njega. Bilo kako bilo, Cirih je bankarsko srce sveta koji funkcioniše po principima koji su daleko od pravednih.
