Odluku da kolima otputujete do Krfa (tj. do Igumenice, a odatle trajektom) možete od ove godine mnogo lakše doneti – zahvaljujući završetku grandioznog grčko-evropskog projekta izgradnje autoputa Egnatia road. Put se pruža od Jonskog mora na zapadu, pa sve do granice sa Turskom, na istoku, a ukupno je skratio putovanje sa jedanaest i po sati na nešto više od šest. Malo li je?
Kakav je to graditeljski poduhvat shvatićete tek ako se lično zaputite ovuda, kroz grčku Makedoniju, Epir i parčence Tesalije, pa kad vidite sve te vijadukte i neverovatne tunele izbušene kroz planinske vence čiji vrhovi dostižu i preko 2.000 metara.
Naše oduševljenje je bilo utoliko veće zato što smo ovuda prošli pre svega dve godine i lično se uverili koliko je od tada urađeno. Ali i naše razočaranje je bilo isto toliko, jer smo još jednom zaključili da mi (Srbija) ne samo da ne „stižemo“ Evropu, već nam ona sve brže odmiče…
Kad smo kod puteva, ipak da primetimo da se uveliko završava i deonica puta od oko 20 km između granice i Bujanovca, tako da će se uskoro Grdelička klisura naći u pravom sendviču između dva kraka autoputa.
Putni detalji
Sa novim, biometrijskim pasošima, ako nas utisak ne vara, brže smo završili granične formalnosti nego prethodnih godina (mada, kad se uračuna vreme za čekanje na nove pasoše…), i tako smo, posle nekih sedam i kusur sati od polaska iz Beograda, prešli grčku granicu, satove pomerili za jedan sat unapred i – posvetili se samo i jedino našem godišnjem odmoru.
U rodnom mestu Aleksandra Velikog
Pošto već treći put posećujemo Krf, već smo isprobali dva itinerera. Jednom je to bio direktan pravac Verija – Kozani – Grevena – Janjina – Igumenica – Krf, a drugi put smo od Grevene malo skoknuli do Meteora, a zatim se, vrludajući po krivinama i pentrajući se i spuštajući po obroncima Pindosa, vratili na pomenuti pravac. Ove godine smo, za promenu, posle nekih 50 kilometara od granice, skrenuli ka Edesi i Florini – da bismo obišli Pelu, rodno mesto Aleksandra Makedonskog. To je simpatično grčko mestašce sa spomenikom Aleksandru Velikom na glavnom trgu, arheološkim nalazištem sa ostacima palate Filipa IV Makedonskog, gde je Aleksandar odrastao, i jednim od najstarijih sačuvanih mozaika u Evropi.
Dok prolazite ovim delom grčke Makedonije videćete još sijaset tabli koje upućuju ka drugim nalazištima, pa je teško uspostaviti balans između želje da vidite što više stare Grčke i one da što pre stignete do mora i iznesete peškire i ostale rekvizite na plažu.
„Vrata Srbije“
Mi smo nastavili putem ka Edesi, prolazeći kroz nepregledne voćnjake, uz poneku tezgicu pored puta, sa kojih su tada, u junu, nuđene džinovske tamnocrvene trešnje (po 2,5 evra kilogram).
Put koji vodi dalje nakon skretanja za Edesu nakon izvesnog vremena se račva, pa jedan njegov krak vodi severnom stranom jezera Vegoritida, a drugi ide njegovom istočnom stranom i dalje prema Kozaniju. Ko se zaputi „severnim“ krakom naići će na lokalni put koji vodi do planine Voras, koja ima značajno mesto u srpskoj istoriji. Naime, iza ovog grčkog imena „krije se“ planina i vrh Kajmakčalan, nekada čuvena „kota 2525“. Ovde je 30. septembra 1916. godine vojsci Srbije stigla naredba: “Vi ste na kapiji svoje zemlje, na vama je da otvorite ta vrata svoje Otadžbine!” I otvorili su ih. Istina, sada je „kapija“ naše zemlje malkice severnije, za šta sigurno nisu krivi solunski heroji.
Nas je put dalje vodio pored pomenutog jezera, ali kako je odatle ono sakriveno od pogleda, skrenuli smo u seoce Perea i odvezli se do obale. Iz taverne koju smo tu pronašli pružao se divan pogled na jezero. Istina, ovde niko ne govori engleski, ali svi razumeju ključne reči – giros, suvlaki, horiatiki…
Sa lokalnog puta koji od glavnog vodi u Pereu može se videti moderno solarno polje, sa brojnim kolektorima za sunčevu energiju, a kada nastavite putem ka Kozaniju (pored mesta Perdika i Ptolemaida) nailazi se na nekoliko džinovskih termoelektrana koje čine energetsko srce Grčke.
Negde posle Ptolemaide lokalni put prerasta u autoput, a zatim se nailazi na pomenuti Egnatia road koji vodi pravo do Jonskog mora. I to bukvalno, jer sâm kraj autoputa čine dokovi nove luke u Igumenici…
Tekst u celosti možete pročitati ovde
