Piše: prof. dr. Mirjana Radović Marković
Nedavno se u nekoliko američkih naučnih časopisa pojavila gotovo senzacionalistička vest da je proizvedena nova generacija genetske hrane, koja će zahvaljujući svojim nutricionističkim i drugim svojstvima u mnogome doprineti supstituciji organske hrane. Reč je o “mesu iz laboratorije” i “krompiru bez kalorija”, kao i o mnogim drugim proizvodima koji su svojom pojavom podelili naučnu javnost, te otvorili mnoge dileme i nedoumice među potencijalnim kupcima.
Među zagovornicima, delu stručnjaka za genetski inženjering i proizvođačima ove hrane, mogle su da se čuju tvrdnje da je reč o hrani koja ispoljava mnoge prednosti, pri čemu se navode: teoretski samo jednom ćelijom je moguće proizvesti i podmiriti godišnje potrebe svetskog stanovništva, masovnija i jeftinija proizvodnja, smanjivanje broja gladnih u svetu, smanjivanje broja gojaznih (s obzirom da je reč o hrani sa manje kalorijskih, a više hranjivih vrednosti) i drugo.
Opasnost po zdravlje
S druge strane, brojna su mišljenja da je reč o novim proizvodima koji će bitno ugroziti zdravlje ljudi. Najveći kritičari genetske hrane su sugerisali da ne treba da se čeka sa testiranjem ove hrane i njenim stavljanjem u relaciju sa posledicama po ljudsko zdravlje, već da je treba odmah zabraniti i obustaviti svaku vrstu ovakvih istraživanja. Ovaj stav su obrazložili tvrdnjom da genetski modifikovana hrana mora po definiciji da se odrazi na genetske promene kod njenih konzumenata, što je samo po sebi nedopustivo. Ove tvrdnje je dokazao naučnik mađarskog porekla Pustai. On je, vršeći eksperiment, jednoj grupi pacova davao genetski modifikovan krompir a drugoj običan. Prvi su uginuli posle kratkog vremena, pri čemu su im stomaci bili potpuno uništeni. Na Pustaija su nakon objavljivanja rezultata vršeni veliki pritisci i njegovi radovi nisu objavljivani.
Sa svoje strane, ne obazirući se mnogo na negativne stavove, proizvođači su nastavili sa proizvodnjom genetske hrane, motivisani pre svega visokim profitom i širenjem svojih tržišta. Tako je u ukupnoj strukturi ponude hrane na američkom tržištu genetska zastupljena sa oko 34%.
Takođe u SAD-u, oko 80 % soje je proizvedeno genetskim modifikacijama, u Argentini i do 90 %, a dokazana joj je čak 10 puta manja hranljiva vrednost od uobičajene. Mnogi supermarketi u SAD-u i u drugim razvijenim zemljama su preplavljeni ovom hranom i kupcima je često veoma teško da naprave razliku prilikom kupovine i da je odvoje od organske hrane. Međutim, oni koji znaju da naprave razliku između ove dve vrste hrane, često nisu u mogućnosti da kupe organsku s obzirom da je ona znatno skuplja od genetski modifikovane. Shodno tome, izbor hrane nije samo stvar ličnih afiniteta ljudi, već je u mnogome određen i materijalnim mogućnostima i životnim standardom građana.
Neophodna intervencija države
Kao zaključak prosto se nameće da u svim zemljama koje se opredeljuju za masovnu proizvodnju genetskih biljaka i životinja neophodna je veća intervencija države i njena pozornost kada su ovi proizvodi u pitanju. Drugim rečima, zadatak Ministarstva zdravlja i nadležnih službi je da stalno informišu javnost, kao i da izveštavaju o rezultatima testiranja genetske hrane. Dobra informisanost i obavezna edukacija građana su najbolji načini odbrane i zdravstvene zaštite ljudi.
Shodno ovim predlozima, očekujemo da će slično odreagovati i naša država i preuzeti odgovornost oko pravilnog i blagovremenog informisanja građana u vezi sa genetskom hranom, kao i oko njenog uvođenja na naše tržište. Uprkos dodatnim troškovima, smatramo da bi uz ovakve proizvode trebala da ide obavezna deklaracija o kakvim se proizvodima radi, kako bi oni bili prepoznatljivi kod građana. Osim toga, očekuje se zvaničan stav i našeg Ministarstva zdravlja, kao i Ministarstva poljoprivrede, po pitanju uvoza genetski modifikovane hrane, kao što je svojevremeno iznet stav o sadnji genetski modifikovane soje.
Druga strana medalje
Do tada, kupcima se preporučuje oprez prilikom kupovine, a našim proizvođačima još jedna mogućnost da svetskom tržištu ponude organsku hranu. Amerikanci, na primer, sve manje kupuju genetski modifikovanu i sve više traže zdravu, prirodnu hranu. Stoga, upravo proizvodnja zdrave hrane, posebno sojine sačme, sojinog lecitina i ulja može da bude naša nova tržišna i proizvodna mogućnost.
Unapređenje organske poljoprivredne proizvodnje
Austrijska organizacija za organsku proizvodnju “Bio Austrija” i Ministarstvo poljoprivrede Austrije pozvali su devet farmera iz Srbije i devet farmera iz Etiopije da u periodu od 24. juna do 15. jula posete austrijske proizvođače organskih poljoprivrednih proizvoda u cilju upoznavanja i proučavanja ovog vida proizvodnje u Austriji.
Inače, Austrija poseduje 10% bioloških farmi, što joj obezbeđuje vodeću poziciju u Evropi, a ovaj projekat, pod nazivom “Putevi saradnje”, ima za cilj da poveća interesovanja i znanja o organskoj proizvodnji na međunarodnom nivou.
Planirano je da poljoprivredni proizvođači iz Srbije i Etiopije borave na farmi “Waldviertel”, koja se nalazi oko 100 km severno od Beča, te da tokom tri nedelje proučavaju organsku proizvodnju i zajedno sa austrijskim kolegama u praksi primenjuju naučene procedure.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pomoglo je organizaciju ovog projekta, zahvaljujući dobroj saradnji sa austrijskim ministarstvom poljoprivrede.
