Kao što postoje akupunkturne i akupresurne tačke u tradicionalnoj kineskoj medicini, postoje i karijerne tačke u svakom čoveku. Te tačke su 48 svojstava (osobina, crta ličnosti) koje svaki čovek poseduje i mogu se grupisati u četiri osnovne sposobnosti. Svaki čovek sa voljom radi, misli i organizuje sebe i/ili druge ljude, ima oduševljenu maštu i duhom je orijentisan na ljude…
Potencijalno, ljudi poseduju sve potrebne kvalitete za upravljanje sobom, poslovima i drugim ljudima, premda ti kvaliteti mogu biti neiskorišćeni kao posledica površnosti i nepažnje roditelja, pedagoga, profesora i poslodavaca.
Zapanjujuće je koliko se danas planskom razvoju karijere posvećuje malo temeljite pažnje u radovima teoretičara menadžmenta i u svetu i kod nas. Praksa preduzećà takođe pitanju razvoja individualne karijere zaposlenih ne pridaje važnost kakvu bi trebalo. Između ta dva pristupa diplomanti i zaposleni svih hijerarhijskih nivoa prepušteni su sebi, da po sistemu “pokušaj – pogreši – pokušaj” pronađu posao po meri sopstvenih sklonosti i sposobnosti.
Ovaj tekst ima za cilj da čitaocu predoči drugačiji pogled na individualni razvoj karije menadžera, bez obzira da li su na početku poslovnog života (menadžeri juniori) ili su već odmakli na tome putu (menadžeri seniori – General Manageri), ali i svim ljudima koji svom profesionalnom razvoju žele da posvete dužnu pažnju.
Priča o pet čarobnih reči – slova
Svi smo mi na početku života latentno paei osobe po profesoru dr Isaku Adižesu. Mi smo ličnosti koje mogu da: p – proizvode,a – administriraju sebe ili druge, e – maštaju i imaju ideje koje žele da pretvore u delo te i – integrišu tj. ujedinjuju sebe sa drugima i druge međusobno.
Proizvođenje rezultata – Pružanje usluge. Administriranje. PrEduzetništvo. Integracija. To su osnovne sposobnosti, jedna strana talenta (prva su sklonosti); kôd koji svaki čovek nosi u sebi i sa kojim živi, bio toga svestan ili ne. U skladu sa tim kôdom radi, voli, moli se, druži sa drugim ljudima, rešava probleme, nesporazume i sukobe, u manjoj ili većoj meri uspešno upravlja sobom ili drugima, čini Dobro (“Čineći dobro čovek se Bogu približuje.”) i približava se maksimalno moguće lidersko-menadžerskom idealu – PAEI.
Svaki je čovek je CEO (Chief Executive Officer) svog života i ima svoj menadžersko-liderski kôd kakav god posao da obavlja.
Sposobnosti
Reč sposobnost najčešće se koristi u značenju: moć(i). Sposoban je onaj koji može. Kada se čita literatura iz oblasti psihologije i menadžmenta u kojoj se spominju sposobnosti može se zaključiti da je – sve sposobnost. Jedan akademski autor menadžment literature čak piše da sposobnosti ima onoliko koliko i poslova, što je, svakako, preterivanje.
Čini se da je najbolji način za kategorizaciju sposobnosti onaj koji pokriva trojičnost čoveka u njegovoj četvorostrukosti. Čovek je telo, um i duša kako se tvrdi, ali je i snaga tela i volje, snaga misli, snaga osećanja (emocije) i snaga duha (srca). Drugim rečima, čovek radi, upravlja sobom i/ili drugima, ima ideje i u većini slučajeva manje ili više sarađuje sa drugima (radi timski), pa su onda i njegove sposobnosti četvorostruke. To je osnovna podela ljudskih sposobnosti, i možda najprihvatljivija i najrazumljivija.
Navedena podela nije, međutim, dovoljno prefinjena. Uz svaku osnovnu sposobnost idu i njena svojstva – osobine. Samo poznavajući svoje osobine i činjenicu da li ih ima ili nema, čovek može da upravlja sobom, pa time i svojim životom.
Sposobnost proizvođenja rezultata i/ili usluga (snaga tela i volje) može se bliže opisati sledećim atributima: istrajnost, odgovornost, vrednoća, stručnost, brzina, delotvornost, koncentracija, direktnost, energičnost, individualizam, praktičnost i rutinerstvo.
Sposobnost administriranja (snaga misli) može se bliže opisati sledećim atributima: tačnost, organizovanost, metodičnost, realnost, pedantnost, analitičnost, zazirljivost, kontrola, planiranje, disciplinovanost, konzervativnost i skeptičnost.
Sposobnost preduzimanja (snaga emocija) može se bliže opisati sledećim atributima: kreativnost, snalažljivost, vizionarstvo, pronicljivost, inicijativa, samouverenost, rizikovanje, radoznalost, entuzijazam, harizmatičnost, intuitivnost i optimizam.
Sposobnost integrisanja (snaga duha) sa drugima može se bliže opisati sledećim atributima: taktičnost, slušanje, nepovodljivost, osetljivost, pamet, zrelost, fleksibilnost, komunikativnost, odmerenost, motivisanje, lojalnost i kompromisnost.
Većina ljudi mora početi zapošljavajući se…
Nakon završetka školovanja u današnjim uslovima života svako mora početi da radi tako što će se zaposliti u nekoj organizaciji. A ako je to tako, onda treba imati osobine koje poslodavci traže od zaposlenih, bez obzira na poslove, radno mesto ili poziciju na koju konkurišu. To potvrđuju i oglasi u stranoj i našoj štampi u kojima poslodavci traže kandidate za obavljanje konkretnih poslova.
Poželjno je, kako je to preporučivao Endrju Karnedži, američki milijarder škotskog porekla, da još za vreme studija mlad čovek svojim radom i ozbiljnošću pokaže profesorima kako može biti potreban nekome, a profesori već poznaju poslovne ljude, pa ga mogu preporučiti za zapošljavanje i tako da započne da gradi karijeru još kao učenik ili student.
Danas američke kompanije plaćaju profesorima koledža da za njih budu “lovci na glave” (head hunters) i otkrivaju perspektivne mlade ljude za rad kod njih.
… ne moraju svi da završe kao uposlenici – krajnji cilj: firma-čovek!
Pomenuti Endrju Karnedži rekao je da svi koji počnu sa radom za druge, zapošljavajući se, ne moraju da završe karijeru kao najamnici.
Kad se čovek zaposli, on ima priliku da nauči sve o sistemima koji su neophodni u jednoj kompaniji, i nakon 10-15 godina zna važne stvari o svim aspektima posla. Tada bi trebalo da proceni da li ima preduzetničkog duha i je li spreman da ode i pokrene sopstveni posao – preporučuje američki konsultant Robert Kiosaki.
Pod uslovom da poznaje svoje sposobnosti (paei), na vreme završi sve škole (do 18. tj. 23. godine) i do 26. godine ima jasnu viziju šta hoće da radi u životu – zbog čijih i kojih ljudskih potreba (osim svojih) hoće da postoji, čovek može raditi za sebe. Pri tome treba još da ima na umu da ljudske potrebe potiču iz stomaka, srca, glave ili duše.
Šta god bilo ono čime će zadovoljavati potrebe drugih (proizvod i/ili usluga) to mora ljudima stalno da je potrebno, da se troši i da oni to ponovo traže.
Dakle između 33. i 35. godine života najbolje je vreme da se osnuje sopstvena firma, u kojoj je maksimalno moguće uticati na ljude i događaje. To je pravi način i put ka ostvarivanju duhovnog i materijalnog blagostanja, odnosno ispunjenog života.
