Dosledno sprovođenje zelene agende je jedna od sve važnijih reformi koje zahtevaju članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija), što pokazuje i AmChamovo godišnje istraživanje „Lap Time“ u kome je zelena agenda sa 11. mesta prioriteta pre 5 godina dospela na visoko 2. mesto prošle godine, čime je postala najbrže rastući prioritet kompanija za unapređenje poslovnog okruženja. Ovaj vrtoglavi rast važnosti zelenih politika, kako u oblasti energetike, tako i u oblasti zaštite životne sredine, uslovljen je korporativnim politikama, obavezama dekarbonizacije i principima održivog poslovanja, ali i zahtevima usklađivanja sa regulativom Evropske unije i mogućnošću prodaje njihovih proizvoda na tržištu EU. Stoga ne čudi što su izmene i dopune Zakona o energetici, koje uskoro treba da se nađu pred poslanicima, bile važan deo diskusije na konferenciji „Privreda na putu zelene tranzicije“, u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji.
„Dosledno sprovođenje Zelene agende je jedan od strateških prioriteta AmChama, a energetika kao deo zelene agende je ključni faktor dalje dekarbonizacije privrede. Dekarbonizacija privrede je neophodna kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu Evropske unije, koje je između ostalog naše najveće izvozno tržište, ali i da bismo svi mi, građani, disali čist vazduh. Američka privredna komora je zadovoljna dobrom i konstruktivnom saradnjom sa Ministarstvom rudarstva i energetike po mnogim pitanjima, kao i napretkom koji je do sada ostvaren u oblasti energetike. U narednom periodu će nam biti važno da ispratimo doslednu primenu novih zakonskih rešenja koja će omogućiti dalja ulaganja kompanija u sopstvene kapacitete za proizvodnju zelene energije, dalji razvoj velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i njihovu međusobnu simbiozu, kroz Korporativne ugovore o otkupu električne energije. Takođe, pozdravljamo realizaciju prvih, a nadamo se ove godine, i drugih aukcija za zelene megavate, uz očuvanje stabilnosti energetskog sistema i njegovo stalno unapređivanje. Nadam se da će i javna preduzeća energetskog sektora uz regulatorne izmene dobiti i sve potrebne resurse i alate koji su im potrebni da bi sa svoje strane ispratili ove promene“, izjavio je Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija.
„Izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije. Zakonske izmene važne su i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca. Između ostalog, po prvi put uvodimo mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca obavlja sam proizvođač, što je već duže vreme zahtev privrede i time unapređujemo razvoj privatnog sektora. Energetska tranzicija je pitanje svih nas i aktivno učešće privrede može biti jedan od motora dekarbonizacije u sektoru energetike“, naglasio je Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Učesnici panel diskusije u okviru konferencije bili su Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u Elektroprivredi Srbije, Nenad Šijaković, savetnik generalne direktorke za međunarodna i regulatorna pitanja u Elektromreži Srbije, Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje DEES u Elektrodistribuciji Srbije i Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG. Panelisti su učesnicima bliže predstavili izmene Zakona o energetici i novinama, posebno u smislu novouvedenog koncepta „aktivnog kupca“, pretpostavke za uspešnu implementaciju ovog instituta i različite uloge koje će garantovani snebdevač, operatori prenosnog i distributivnog sistema imati u ovom procesu.
Na panelu je bilo reči i o izmenama u procedurama priklјučenja na distributivnu i prenosnu mrežu, kao i planovima za dalјa unapređenja kapaciteta sistema. Jedan deo diskusije bio je posvećen i mogućnostima za usklađivanje sa Mehanizmom za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i mogućim načinima na koje privreda može umanjiti svoje direktne i indirektne emisije CO2.
