Kao što je ranije rečeno, tajna uspeha lidera odnosno uspešnog menadžera je sadržana u njegovoj sposobnosti da kod saradnika probudi želju za akcijom. Ukoliko to uspete svi će biti uz vas, truditi se i slediti vas. Ako to ne uspete ostaćete izolovani i usamljeni.
Živimo u podneblju u kome su kritike, drugarske kritike i samokritike, kao i slične forme, bile omiljeni načini motivisanja pojedinaca i grupa. U svetu biznisa danas postoji jedan kompletno drugačiji pristup. Naime, smatra se da treba biti suzdržan u zamerkama, a vrlo darežljiv i iskren u pohvalama. Treba koristiti nepisano pravilo koje kaže da za svaku zamerku upućenu saradniku treba ga bar četiri puta pohvaliti. Ovo nije slučajno, jer je i sam odnos svesti i podsvesti jedan prema četiri. Ako ne vidimo razloge za pohvalu saradnika ili člana tima ili kolege u poslu, treba da se pre svega zamislimo nad samim sobom, jer je onda verovatnije da nešto s nama nije u redu, odnosno da nismo dorasli ulozi menadžera, odnosno trenera.
Osmeh
U komunikaciji sa saradnicima jedno od tajnih i vrlo uspešnih motivacionih oružja je osmeh. Bez obzira koliko to izgledalo banalno, osmeh čini da naši saradnici, asocirajući na nas i na naš osmeh kao na izvore podsvesnog zadovoljstva, ovakvim našim gestom budu izuzetno motivisani. Zbog toga je neminovno da menadžer ili trener zrači entuzijazmom, iskrenošću, osmehom i optimizmom.
Da biste mogli da motivišete ljude morate biti dobar, aktivan slušalac, onaj koji sluša, pita i navodi druge na to da govore o sebi. Na taj način ćete najbolje otkriti šta su želje i ciljevi ljudi oko vas, te ćete ih tako lakše moći motivisati upravo kroz te njihove želje i ciljeve. Neka vam kao podsetnik za prethodno rečeno posluži činjenica da čovek ima dva oka i dva uha, a samo jedna usta, te da smo očigledno i rođeni da bismo gledali i slušali pre svega, a govorili samo onda kada imamo šta da kažemo.
Kada je već reč o osmehu, da kažem i da osmeh ne košta ništa, ali je zato zarazan. S obzirom na to da vaše lice odražava vaše emocije nemojte se plašiti da ih izrazom i mimikom prenesete i na vaše saradnike. Svoje radosti i pozitivitete podelite sa njima, pa neće biti ni potrebe da svoje tuge i razočaranja skrivate u sopstvenoj samoći.
Čarobno “Hvala”
Takođe, nikada nemojte zaboraviti da je reč “Hvala” jedna od najmanje korišćenih reči u svim jezicima sveta. Međutim, ona ima izuzetno motivaciono značenje kao uostalom i svi drugi vidovi pohvale koji se takođe uklapaju u onu osnovnu želju svakog od nas da je značajan, veliki i poseban.
Osećanja snage i moći
Nikada ne zaboravite da ste kao menadžer istovremeno i uzor i trener, te da ste stoga u obavezi da maksimalno sebe izgradite u tom smislu. To je proces koji pokreće čitav niz posledičnih efekata. Što ste vi izgrađeniji i kompetentniji to ste korisniji svojim saradnicima, a time su šanse da oni budu uspešni veće. Što su ljudi u vašem timu uspešniji i kompetentniji, to i vi morate više da napredujete i samim tim još više možete da im koristite. Tako se praktično u nedogled odvija proces napredovanja i uspeha kroz spiralu koja se bazira upravo na ovoj međuzavisnosti i postepenosti.
Svaki kolektiv, odnosno tim, s obzirom na to da predstavlja skup raznorodnih ljudi sa izvesnim zajedničkim ciljevima, živi kao organizam onoliko dugo, efikasno i dobro koliko su ljudi u njemu u stanju da se s njim identifikuju i da u lične motive ugrade zajednička osećanja snage i moći. Zbog toga je potrebno da pored zajedničkog planiranja i realizacije kroz aktivnosti negujete određena osećanja i odnose koje ja nazivam osećanjima snage i moći. Za njih sve zajedničko je da spadaju u osećanja koja su toliko željena i potrebna da nikada nećete čuti normalnog čoveka da kaže da ih ima previše, da su mu dosadila ili da želi da se dešava suprotno od toga. Ta osećanja snage i moći su ljubav i toplina, bliskost i zahvalnost, radoznalost, uzbuđenje i strast, odlučnost, fleksibilnost, pouzdanje, optimizam, vitalnost i doprinosivost.
“Ruka dajućeg ne oskudeva”
Nikad ne zaboravite ni da je tajna života u davanju, te da, što više dajemo, to više i dobijemo zauzvrat. Da bismo mogli da pružamo potrebno je da imamo šta, a u slučaju timskog rada to je najizraženije kroz podelu svojih znanja, umenja i svojih vrlina sa ostalim članovima tima. Tim koji krase pobrojane osobine, odnosno koji je bogat pobrojanim osećanjima, ima magičnu moć i osobinu da ljudi teže da se sa njim identifikuju, da su ponosni, srećni i zadovoljni što su deo tog tima, a samim tim su i motivisaniji i u stanju su da i sebi i drugima više vrede.
Komplimenti
Komplimenti predstavljaju vrlo značajnu alatku u funkciji motivisanja ljudi oko nas. Preduslov je da su komplimenti iskreni, primereni konkretnoj situaciji i ličnosti i da pri njihovom korišćenju to bude činjeno s merom i bez očigledno vidljivih namera da se komplimenti koriste u manipulisanju ljudi. Stoga vam savetujem da ovladate veštinom komplimentiranja.
Recite svojim saradnicima da dobro izgledaju. Komplimenti ovog tipa su vrlo rasprostranjeni i kada su iskreni veoma motivišu. To je bazirano na činjenici da svako od nas sebe podsvesno doživljava kao osobu izuzetno visokih kvaliteta, tako da se ovakvi komplimenti doživljavaju i kao direktna potvrda da smo u pravu kada za sebe mislimo da smo najlepši, najbolji, najpametniji itd.
Najvažnije je da ovakvi komplimenti budu iskreni i primereni (ne recite nekom ko je plakao celu noć da divno izgleda, ili nekome ko se očigledno ugojio kako je drastično smršao).
Lepo govorite o njihovoj porodici. Za civilizovanog čoveka porodica predstavlja jedno od glavnih uporišta, osnovu njegovog ponosa i društvenog poštovanja. Govoriti lepo o članovima nečije porodice znači uspostavljanje direktnog psihološkog mosta sa njegovom podsvešću koja nam postaje saveznik iz zahvalnosti što činimo nešto što veoma prija.
Odajte im priznanja. Ljudi nesvesno žele potvrdu svojih kvaliteta i svaki put kada dožive priznanje, onog ko im to priznanje odaje doživljavaju kao izuzetno bliskog, i identifikuju ga sa prijateljem koji uviđa njegove kvalitete. Sve to ima vrlo pozitivan odraz na međusobne odnose.
Divite se njihovim stvarima. Kad god komplimentirate nečijim stvarima vi u stvari odajete priznanje ukusu konkretne osobe, jer opravdano je pretpostaviti da neko nešto nosi na sebi ili koristi zato što mu je to drago i lepo. Rezultat je opet psihološko približavanje vas i te osobe.
Hvalite njihove ideje. Na ovaj način ih dodatno motivišete da budu intelektualno još produktivniji i idejno još prisutniji u zajedničkom životu i radu.
Odajte im priznanje i za bezuspešne pokušaje. Imajte uvek na umu da su greške najveći učitelji u životu i da ljude treba ohrabriti na pokušaje čak i kad su oni bezuspešni, jer samo učeći na greškama i ponovo pokušavajući oni mogu stići do rezultata.
Prenesite im komplimente trećih lica. Ovo je vrlo značajna tehnika komplimentiranja, zato što proširuje krug pozitivno povezanih ljudi i na one koji nisu trenutno prisutni.
Nikada, ali baš NIKADA, ne ogovarajte, jer to je jedan od najdestruktivnijih vidova komuniciranja koji direktno razara psihološke pretpostavke timskog rada.
Od šibice do broda
Da bi ljudi mogli uspešno da ostvare neki postavljeni cilj potrebno je da za vreme kretanja ka tom cilju budu u opsegu tzv. motivacione zone, tj. da budu adekvatno “zagrejani” za realizaciju postavljenog cilja. Posmatrano po odrednicama motivacije i vremena njenog trajanja sve ljude možemo grubo podeliti u tri kategorije.
Prvu kategoriju nazivam “ljudima šibicama”. To su oni koji se brzo zagreju za neku ideju ili posao, gore od želje da što pre pristupe realizaciji i od samog početka su vrlo motivisani. Međutim, kao i kod šibice, kod njih ovaj plamen kratko traje, pa vrlo brzo izgube interes za ono za šta su se na kratko pre toga “zapalili” ili se brzo zainteresuju za nešto drugo. Da bi takvi ostali motivisani potrebno je da ih stalno dodatno motivišemo i da ih stalno vraćamo u motivacionu zonu.
Drugu kategoriju čine ljudi koje nazivam “psihološkim balvanima”. To su osobe vrlo velike inercije, koje je vrlo teško motivisati, pa čak i samo zainteresovati za određeni posao ili aktivnost. Njima je potrebno puno dodatnog objašnjavanja, analiza, pojašnjenja, ponavljanja, uveravanja i slično. Zbog toga često dižemo ruke od njih kao od potencijalnih saradnika pre nego što dođu u stanje zainteresovanosti i motivisanosti za određeni posao. Međutim, tako padamo u grešku, jer kada jednom dođu u motivacionu zonu, ovakve osobe će dugo ostati motivisane i bez dodatne motivacije sa strane dobro funkcionisati u dugom periodu. Zato od njih ne treba odustati, već sa njima strpljivo raditi. Moja asocijacija na debla odatle što se ove osobe, poput debla koje ne može tako lako da se zapali, sporo zapale u motivacionom smislu, ali zato dugotrajno zrače motivisanošću i rezultatima.
Treću grupu čine ljudi koji su po mnogo čemu posebni i koje svako može samo poželeti za saradnike. To su oni koji se u poslovnom žargonu zovu “zlatnim brodovima”. Oni se vrlo brzo motivišu, ali za razliku od “šibica” imaju visok stepen samomotivacije i nije im potrebno motivisanje sa strane i od drugih. To su ljudi koji imaju jasne ciljeve, svesni su svoje misije u životu, imaju svoje prioritete, fokusirani su, puni entuzijazma, komunikativni, zrače pozitivnom energijom i vitalnošću; ljudi koji jasno znaju kuda idu i gde žele da stignu. Za njih je dovoljno da uoče da neki posao, projekat ili sistem pruža dovoljno mogućnosti da efikasno, sopstvenim radom i zalaganjem, ostvare ciljeve, pa da ga zdušno prihvate kao sopstveni put i način u realizaciji tih ciljeva.
Na žalost, zbog inicijalne sličnosti prve i treće grupe ljudi, često se dešava da “šibicama” posvećujemo puno pažnje, da bi tek naknadno shvatili da smo pogrešili. A postoji lak i efikasan način da uočimo razliku između ove dve kategorije. Naime, “šibice” nemaju jasne ciljeve i vizije u životu, zbog čega se kreću od posla do posla, tražeći u njima smisao i ciljeve svog života. Za razliku od njih, “zlatni brodovi” će vas iznenaditi (u pozitivnom smislu) konkretnošću, preciznošću, jasnoćom i emotivnošću kojom objašnjavaju svoje ciljeve kada ih za njih zapitate. Oni imaju jasne planove i programe u životu, tačno znaju šta hoće, pa kada uoče mogućnost, odnosno konkretni put ili način, mogu brzo da ga prihvate i da se sa njim identifikuju. Dok je kod prethodne grupe to posledica slabosti ličnosti, kod ove je, naprotiv, posledica dobro balansiranih kvaliteta ličnosti osoba koje samopouzdanje baziraju na konkretnim životnim planovima i programima.
