Ova tema nije sasvim nova za mene, ali bih da je sada osmotrim iz jednog drugog ugla. Iz ugla Interneta.
Marketing je fokusiran na tržište – gde je konkurencija, gde su kupci, šta hoće, šta neće, šta čitaju, šta gledaju, kome veruju, kako im prići, kako ponuditi… i još mnogo mnogo toga. Al’ sve u vezi tržišta. I advertajzing je, kao komunikacioni segment marketinga, usmeren na tržište. Za razliku od marketinga, PR komunicira sa celokupnim okruženjem jedne kompanije. Tržište je samo jedan segment tog okruženja, tj. samo jedna ciljna javnost. Shodno tome, PR i marketing se poklapaju samo u jednom segmentu svog delovanja – komunikaciji sa tržištem. Ali, kad je Internet u pitanju, baš tu i nastaje problem…
Napraviti razliku između advertajzinga i PR-a, u klasičnim medijima je vrlo jednostavno – iza advertajzinga uvek mora ostati trag (oglašivač je uvek potpisan), dok iza PR-a ne (ako je PR aktivnost sprovedena kako treba, informacija će se u medijima pojaviti bez “pečata i potpisa” oglašivača). Prateći tu logiku, i na Internetu bi trebalo da važe ista pravila. Međutim, nije baš tako. Ako pogledamo šta sadrži SEM (Search Engine Marketing), videćemo da se stvari komplikuju. Da ne pričamo o SMM (Social Media Marketing). Koji se praktično može svesti na Content Marketing. A koji se, ukratko, svodi na privlačenje pažnje kreiranjem kvalitetnog sadržaja. Ta kompletna oblast strašno liči na klasični PR.
I nekad davno, kad Internet još nije postojao, kreirani su stručni i namenski tekstovi, snimani su informativni audio i video klipovi… Samo se tada nisu zvali blog postovi, vebkastovi (webcast) i podkastovi (podcast). I nije bilo dileme da je kreacija toga u nadležnosti PR-a. Dolaskom Interneta, promenio se način distribucije tih komunikacionih materijala, ali ne i njihova suština. Međutim, sada se svrstavaju u marketing. A trebalo bi da ih kreira PR. Hmm…
PR ili marketing, pitanje je sad.
