Januarski računi kupaca-proizvođača koji su domaćinstva pokazuju da se izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost započelo sa povoljnijim obračunom poreza, čime je delimično unapređena primena ovog instituta koji omogućava proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe kroz upotrebu obnovljivih izvora energije. Osim što će troškovi kupaca-proizvođača biti umanjeni i period povraćaja investicije u solarne elektrane biti skraćen, došlo je do boljeg usklađivanja zakona iz oblasti energetike i finansija, ističe se u saopštenju za medije Centra za unapređenje životne sredine.
Pre promene Zakona o PDV-u, porez na dodatu vrednost je bio obračunavan na ukupno preuzetu električnu energiju, bez obzira na proizvedene viškove, dok je novim zakonskim rešenjem osnovica za obračun postala utrošena električna energija, odnosno razlika između preuzete i proizvedene energije, ali i naknada za pristup distributivnom sistemu za razliku preuzete i utrošene električne energije. Ovom promenom je delimično uklonjena jedna od barijera na putu pune primene instituta kupac-proizvođač sa neto merenjem.
Ovo je važan korak za pospešivanje učešća građana u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Promena ovako važnog zakona u korist kupaca-proizvođača je dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.
Postoji još prostora za dalje unapređenje zakonodavstva i statusa kupaca-proizvođača, a isti princip promene obračuna kroz Zakon o PDV-u bi mogao biti primenjen i na Zakona o akcizama. Pored toga, bilo bi poželjno kupce-proizvođače osloboditi i Naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača električne energije.
Od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, više od 730 domaćinstava u Srbiji je ostvarilo status kupac-proizvođač i sada je već instalirano nešto preko 6 MW solarnih elektrana na krovovima porodičnih kuća.
Veoma je važno da se, i na ovaj način, nastavi sa dekarbonizacijom sektora energetike, kao i omogući građanima da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji.
Kako podsećaju u Centru za unapređenje životne sredine, Republika Srbija, kao članica Energetske zajednice i potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, obavezala da do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40.3% u odnosu na 1990. godinu, i poveća udeo obnovljivih izvora na 40.7% u ukupnoj finalnoj potrošnji električne energije. U svrhu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza i dostizanja navedenih ciljeva, u toku je priprema Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine. Ovaj dokument će odrediti pravac energetske i klimatske politike i formiraće okvir za proces pravedne energetske tranzicije u Republici Srbiji.
