Nesporno je da u svom poslovnom životu možete da odaberete dva puta: jedan, potpuno ispravan i bezgrešan i drugi – menadžerski. “Menadžerski” je mešavina vrlina i grehova kroz vreme i karakteriše ga praktičan pristup.
Rezultati menadžerskog pristupa ogledaju se u brzini (produktivnost = urađeno/vreme), štedljivosti (ekonomičnost = stečeno/ troškovi), profitabilnosti (rentabilnost = dobit/uloženo), ali najviše u tome da on vodi do cilja najkraćim mogućim putem. Problem je u tome što ko ne plati na mostu obično plati na ćupriji, pa ako želite da na ćupriji platite isto ili manje nego na mostu morate obratiti pažnju na to kako se do ćuprije dolazi. Moj savet je da budete veoma praktični u mikroproblematici, dnevnim i kratkoročnim odlukama ili planovima. Strategijsko odlučivanje, makar bilo bazirano na ciljevima, uradite tako da u njemu nema elemenata 7 smrtnih grehova. Oni su veoma opasni. Smrtonosni su i u malim dozama, a zajedno su gori i od same smrti, odnosno bankrotstva.
Ukoliko imate nekoliko spojenih pogrešnih strategija inspirisanih smrtnim grehovima, ne samo da ćete sigurno izgubiti kompaniju, već i moć, status, prijatelje, zdravlje i, što je najgore od svega, ljubavnicu. To jest, možda će vam kao kazna ona i ostati.
Ispovest služi da pre svega sebi priznate koji su vam istinski motivi kad odlučujete, a pokajanje da priznate grešku i ne učinite je ponovo. Ako ne priznate ili niko ne zna deluje kao da se nije ni desilo, ali ako priznate sebi i priznate javno, stvarno je glupo da istu grešku ponovite.
Gordost
Ovde stvarno imamo problem. Prvo, ja i ne znam da li se to zove gordost, sujeta ili ponos. Šta je gordost i da li je to isto što ivanity? U čemu je razlika između ponosa i sujete? Mislim pride i vanity nije isto. A taština? Da li su sve to sinonimi? To jeste preterano samopouzdanje, ali nije tu problem. Problem nastaje kad počnete da verujete da ste vi, odnosno vaš biznis bolji ili korisniji nego što jeste. Sledeći loš korak je da agresivno investirate u marketing da to svima dokažete. Sledeći je da svi dođu i uvere se da vaš biznis nije dobar. Nakon što našminkate izveštaje ostaviće vas i radnici i bankari i ortaci. Tu nije kraj; nakon što pozajmite još novaca, puni samopouzdanja krenete u još jedan mega projekat… i verujete da ako dugujete dovoljno mnogo niko neće dozvoliti da propadnete. Zvuči poznato?
Middle manager počne da veruje kako je bolji od svog General managera, ne na osnovu rezultata, već “onako”, na osećaj. Dâ otkaz, prijavi se na jedan, drugi, treći konkurs…
Sujeta je izbacila Lucifera iz raja. Pazite da vas ne izbaci iz odlične kompanije. Postoji čak i formula za opasnost:
dedication x time = workohilism; workohilism x vanity = insanity
Čemu onda služi to što nas roditelji od malena uče da imamo samopouzdanja? Imajte samopouzdanja i recite sebi: “Mogu ja to” i ustanite sledećih 365 dana u 7:30, nemojte ni jednom zakasniti i bićete pobednik. To još nikom nije uspelo južno od Minhena.
Zavist
Godinama je u društvenom sistemu ovaj greh motivisao hiljade direktora da zapošljavaju manje sposobne od sebe kako ih ovi ne bi smenili. Ko bi još zavideo manje sposobnom od sebe. Još ako je taj imao lepu ženu, lepo ga prijavite za navodni politički zločin i eto lepotice u vašim rukama. Devedesetih to dugo nije bio problem, pa se onda ponovo javio početkom milenijuma. Direktori su zavideli vlasnicima kompanija na slobodnom vremenu i zaradi, akcionari su zavideli velikim menadžerima na slavi, moći ili znanju.
Ne očekujem da zavist ikada prestane, jer nikad niko nije dovoljno mršav i dovoljno bogat, ali sam siguran da će situacija ozbiljno da se popravi kad se malo postave standardi. Kad akcionari budu zadovoljni sa +25 % prinosa, a vrhunski direktori sa +100.000 nestaće zavisti makar na dnevnom nivou. Ne znam ni jednog direktora koji vozi kompanijskog BMW-a. Možda ga i ima, ali ga ja ne znam. A meni to znači da nema zadovoljnih akcionara. Možda zavide? Abramoviču na primer.
Blud
Preljuba tamo, sodomija ovamo, perverzija i tamo i ovamo, to mogu da razumem. Ali bacanje velikog gotovinskog iznosa na pripadnike nacionalnih manjina sa istim bordo odelima i različitim duvačkim instrumentima to je blud. Čega ima u 100% troškova? Plate 35%, 10% after sales, 5% kamate, i eto polovine. Druga polovina: održavanje objekata, vozila, softvera, telefoni, internet, zakupnina još 49%, ah da – marketing 1%.
Da vidimo koliko košta bludničenje. Ako je u firmi košta vas pola firme. Ako je van firme košta vas dobar auto 38.000 i dobar stan 112. 000, to je 150.000, sređivanje stana još 50.000, to je oko 200.000. Pa šta onda, kad sve to imate? E pa nemate, posle razvoda.
Proždrljivost
Ja imam strašan problem sa proždrljivošću. Volim da jedem. Jedem više nego što je potrebno. Priznajem, imam i druge smrtne grehove, ali ovaj mi je baš problem. U poslu to je kad investirate odmah u svaku priliku i investirate više nego vam je neophodno. Toliko ste oduševljeni idejom da ne razmišljate o mogućem lošem scenariju. Jednostavno sipate novac u posao. I tako pogrešna investicija pojede pravu investiciju. Ako je proždrljivost pomešana sa pohlepom promašaj je zagarantovan.
Srebroljublje
Želja za zaradom je stvar koja nas pokreće. Pohlepu definišem kao pogrešnu strategiju da se tržištu ne ponudi najbolja moguća vrednost. To nastaje kao posledica toga da vlasnik (srednjeg) preduzeća umesto da ulozi 50.000 evra u razvoj i usavršavanje kupi sebi nov auto (sujeta) i onda novim automobilom ode na odmor, gde se žali kako mu posao loše ide (očajanje u lenjosti). Svako ima pravo da zarađuje beskrajno sve dok nudi novu i novu vrednost za novac. Da bi se to desilo, kako treba i kad treba, valja investirati u istraživanje, obuku, razvoj, posleprodajni servis… Ne u potrošnju.
Očajanje u lenjosti
Tipično. Firma u usponu kupi sofisticiranu opremu i softver koju posle šest meseci niko ne koristi, a posle godinu dana i ne radi. Da bi oprema funkcionisala neophodno je neprestano održavanje i ljudi i opreme. Održavanje treba pravilno planirati i predvideti troškove za njega. Problemi koji nastaju zbog nedostatka održavanja mogu da budu indirektni i da se ne vidi da su oni uzrok prekida u prodaji ili proizvodnji. I zaista, mogu da dovedu do očajanja. Očajanje je tada samo posledica, uzrok je u lenjosti koja se dogodila ranije.
Gnev
Gnev kao posledica manifestuje se u prodaji kao konflikt. U nabavci ili knjigovodstvu pojavni oblik gneva je tenzija koja je tiha, ali je možete seći nožem. Pojavni oblici gneva mogu da nam posluže da shvatimo da negde tinja neki problem, da ga pronađemo i zauvek ugasimo. Preporučujem da kad primetite gnev odmah potražite njegov uzrok. Ako je kupac gnevan “jer mu kombi ne radi”, nije on gnevan zbog kombija, već zbog posla koji nije uradio jer mu je kombi u kvaru. Zato i očekuje brz servis. Nemoguće je organizovati servis koji radi brzo? A moguće je pretražiti Internet za 0,18 sekundi?! Zato Google i vredi 100B$.
Ako se gnev javlja i usled čuvenih međuljudskih odnosa, onda mislim da je lek da makar jednom godišnje pošaljete knjigovodstvo da prima reklamacije od kupaca, a da prodaja iza sedam gora i iza sedam mora pronađe grešku u fakturi iz januara prošle godine. Posle toga manje će da varniče jedni na druge.
O vrlinama, potom…
Nasuprot gresima postoji sedam vrlina. To su umerenost, uzdržljivost, moralna čistota, pravednost, vera, ljubav i nada. Karakterišu svakog uspešnog menadžera. Ali o njima u sledećem broju.
