U Srbiji je oduvek postojala tradicija darivanja zlata. Za posebne prilike, rođenja, venčanja, značajne datume, porodične ili poslovne jubileje, ali i praznike, obično se poklanja dukat, pločica, ili nakit od plemenitog metala koji simboliše trajnost, stabilnost i sigurnost. Često se ovi komadi nasleđuju, putuju kroz generacije. Nismo, međutim jedina zemlja gde je darivanje zlata deo folklora. Poklanja se širom Evrope, Azije, a Kina je rekorder, gde ekstremna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu čak uzdrma svetsku cenu zlata.
Kako analitičari kažu zlato je jedinstven poklon čija vrednost sa vremenom raste.Pa ko ovog Božića dobije dukat ili pločicu investicionog zlata, već sledeće godine imaće više, a ako bude strpljiv kroz deceniju mogao bi da zaradi dvostruko. Zato Georgi Hristov iz “Tavex zlato&srebro” kaže da je investiciono zlato poklon koji nastavlja da daje.
Dukati i pločice putuju kroz generacije
Georgi Hristov kaže da je kultura davanja zlatnika kao poklona za značajne trenutke u nečijem životu deo tradicije u mnogim delovima Srbije. Jedno od najpopularnijih jeste poklanjanje zlatnog dukata za rođenje ili krštenje.
„Taj dukat je investicija u budućnost deteta i predstavlja predmet od vrednosti koji će se jednog dana unovčiti. Dukat se takođe daruje i za venčanja, gde je simbol ulaganja u dugoročni zajednički život“,objašnjava Hristov i dodaje da su osim dukata, koji je definitivno prvi izbor i često nasleđen kroz generacije porodice, sve popularnije za poklon zlatne poluge, pogotovo manjih težina.
„Traže se zlatne poluge od 0,25 grama, jednog grama pa sve do 10 grama. Ovaj poklon nosi isti cilj kao i dukat, i predstavlja poklon čija će vrednost rasti tokom života onog koji ga dobije“, objašnjava i zaključuje da je to poklon koji pruža sigurnost i stabilnost.
Kinezima i rođaci i banke poklanjaju zlato
U mnogim evropskim zemljama, predmeti i proizvodi od zlata mogu često da se nađu među poklonima, ali je kultura darivanja zlata vrlo upečatljiva pre svega u Aziji. Kina je rekorder, gde ekstrmna kupovina zlata pred njihovu Novu godinu podigne cenu ovom plemenitom metalu, da čak pomeri i svetsku cenu.
„Kina je najveći kupac zlata na svetu. Teško je otići na bilo koju svečanost u Kini a da ne ostanete bez teksta kada vidite količinu zlata koju koriste za svaku svečanost. Nalik tome kako mi u Srbiji proslavljamo srpsku Novu godinu, po Julijanskom kalendaru, tako i Kinezi, Vijetnamci, Korejci slave svoju lunarnu Novu godinu. Za te prilike ne samo da je darivanje zlata popularno, već je i poklon koji se očekuje. Zlato je toliko opštepoznat poklon da čak banke u Vijetnamu i Kini nude zlato kao poklon za nove račune koji se otvore tokom proslava lunarne Nove godine“, kaže Hristov.
Darivanje zlata u azijskim zemljama predstavlja ulazak u novu godinu uz prosperitet, dugovečnost i stabilnost.
Na kineskim svadbama je običaj da se za mladu obezbede „četiri komada zlata”, ali najčešće bude i mnogo više od toga. Ovaj poklon se daje kao simbol i nada prosperiteta buduće porodice.
„Slična je tradicija i u Indiji, gde zlato u izobilju obeležava svaku svadbu. U Indiji davanje zlata budućoj ženi je i način da se osigura njena finansijska sloboda unutar braka. Najskoriji i ’najglasniji’ primer ove tradicije je bila svadba sina indijskog milijardera Mukeša Ambanija, gde se procenjuje da su milioni potrošeni samo na poklone od zlata“,navodi Hristov.
Štednja u zlatu sigurnost za familiju
Da štednja u zlatu postoji kao tradicija u srpskom narodu, a da je ta ljubav prema zlatu praktična, jer su kroz istoriju Srbi često bili okupirani i u takvim nestabilnim okolnostima birali zlato zbog sigurnosti, smatra i broker Branislav Jorgić, koji i sam već decenijama ulaže u zlato i čuva ga za najmilije.
„Davne 1982. godine kupio sam zlatnu pločicu 5 grama po ceni 366 dolara za uncu. Kroz vreme nisam imao potrebe da je prodam, a trenutna cena zlata je sedam puta veća. Teško je izvesti računicu da li sam nešto zaradio, ali je sigurno da sam sačuvao kupovnu vrednost moje ušteđevine. Kako stvari danas stoje, tu pločicu pokloniću mom unuku, čime ću razviti investicionu kulturu kod njega i doprineću njegovoj materijalnoj sigurnosti u budućnosti“, kaže Jorgić i podseća da investiciono zlato nije pogodno za kratkoročne špekulativne transakcije.
Kako kaže, to je oblik štednje na duži rok, mada u berzanskom poslovanju postoji pravilo da kretenje cena kroz istoriju nije garancija za kretanje cena u budućnosti, već da će budući rast ili pad cene zlata zavisiti od političke i ekonomske stabilnosti na globalnom nivou.
Dukati i poluge se više isplate od nakita
Iako je nakit od zlata jednako popularan poklon, stručnjaci za ovu oblast podvlače da je investiciono zlato bolji odabir.
„Investiciono zlato prati berzansku cenu zlata u malim marginama, i ono je univerzalno standardizovano i širom sveta poznato, pogotovo kada je u pitanju zlato od svetski poznatih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Osim toga, možda najbitniji faktor, pošto se investiciono zlato tretira kako investicija, ono je oslobođeno od PDV-a. Što znači da ako želite da kupite zlatni nakit u vrednosti od 300 evra ili investiciono zlato od 300 evra, dobićete mnogo više zlata i vrednosti od investicionog proizvoda“, objašnjava Hristov.
On ukazuje da je u ceni nakita uračunat i PDV i umetnička vrednost i drugi korišćeni metali, pošto nije 24-karatno zlato kao što investiciono jeste. Kada su u pitanju investicione zlatne poluge od svetski poznatih rafinerija, to je zlato od 24k (999.9 čistoće) koje je svugde u svetu priznato i prodaje se po skoro berzanskoj ceni bez PDV-a.
