Razvojna agenda, koja je predstavljena u Pirotu, omogućiće povezivanje kulturnog bogadstva i privrednih potencijala ove opštine i unapređenje kreativnog preduzetništva. Njome se predviđa implementacija aktivnosti i mera u cilju poboljšanja položaja kreativnih industrija u ovoj opštini u nekoliko oblasti: upravljanje i institucionalno okruženje, kreativno preduzetništvo, tržište rada i zapošljavanje, participacija i dostupnost kreativnih izraza i umrežavanje. Agenda je napravljena na osnovu istraživanja stavova i kapaciteta oko 198 kreativnih preduzetnika, 21 konsultativnog sastanka, 4 radionice razvojnog planiranja, terenskih obilazaka…
Pirot je oduvek bio poznat kao zanatska i trgovačka varoš, a prema podacima do II svetskog rata bilo je 3.641 zanatlija. Grnčarsko lonačarski esnafi postojali su još tokom 14. vekao, dok je prva radionica “Pirotska ćilimarska zadruga” osnovana 1902. godine pod pokroviteljstvom Kraljice Drage da bi se u ovom kraju razvijalo čilimarstvo. Krajem prošlog veka u Pirotu je bilo 40 grnčarskih radionica iz kojih su se širila najpoznatija majstorske pisma. Najviše su se proizvodila posuđa pvenstveno za prenošenje i čuvanje vode i tečnosti, a u današnje vreme proizvode se i pekači, đuvečari i ukrasna grnčarija. Ćilimarstvo svoj vrhunac doživljava sredinom prošlog veka kada je oko 690 ćilimarki bilo organizovano u zadruge, a pirotski ćilim i ručno čvorovani tepisi sa njegovim motivom važni izvozni proizvodi ove opštine.
Trenutno pirotski kreativni sektor čini 217 preduzetnika, socijalnih preduzeća, zadruga i privrednih društava. Oko 2200 lica stalno illi privremeno nađu zaposlenje u ovom sektoru od čega oko 30% mladih. Kreativno preduzetništvo je uglavno bazirano na kulturnom nasleđu ovog kraja – tkanju, grnčariji i gastronomiji. Oko 58% uspešnih preduzetnika ovim poslom se bavi jer u njemu vide mogućnosti za razavoj biznisa i povećanje prihoda. Ostali su kreativno preduzetništvo izrabrali kao ekonomsku nužnost. U ovu grupu spadaju najvećim delom žene. One čine 49% ukupne radne snage u ovom sektoru, a 36,5% od njih rukovodi kreativnim biznisima. Najviše ih ima u oblasti tkanja, obrade tekstila, rukotvorina, proizvodnje nakita, suvenira, gastronomije…Većina žena koja se danas bave kreativnim preduzetništvom nekada su bile zaposlene u industrijskim gigantima– 1. Maj pirot, Ponišavlje, Tigar. Za kreativno preduzetništvo su se opredelile nakon što su u procesima restrukturiranja ostale bez posla, a njihova starosna dob nije bila primamljiva za poslodavce.
Za najveći broj kreativnih preduzetnika rad u kreativnim industrijama je glavno zanimanje, a prihodi od ovog posla glavni izvor dohotka za domaćinstvo. Samo 18% njih kreativnim preduzetništvom se bavi kao dodatnim zanimanjem – takva je situacija u oblasti ruralnog turizma i manifestacija. Ključni preduslov za zapošljavanje u ovom sektoru je njegovo ekonomsko osnaživanje – na to upućuju i rezultati ispitivanja kreativnih preduzetnika – 30% njih ističe da bi zaposlilo barem 5 novih radnika u narednim godinama ukoliko bi im se povećao prihod.
Pirotska razvojna Agenda predviđa stvaranje Mreže kreativnih industrija Opštine Pirot, osnivanje Laboratorije za žensko kreativno preduzetništvo, pokretanje regionalnog festivala kreativnosti “Creative Economy EXPO”, mapiranje romskih kreativnih industrija i osnivanje zadruge “Romski klaster kreativnih industrija”, izradu prodajno-promotivne platforme “Rural Creative Economy” koja bi pomogla promociji i prodaji proizvoda pirotskih kreativnih preduzetnika, digitalizaciju, dokumentovanje i baštinjenje pirotskih kulturnih izraza, izradu interaktivne izložbe kulturnih izraza opštine Pirot uz pomoć najsavremenijih IT tehnologija i dr.
Agenda je nastala u okviru projekta “Kreativni gradovi Srbije: Jačanje institucionalnih kapaciteta za podršku kulturnim i kreativnim industrijama” podržanim od strane UNESCO Fonda za kulturnu raznolikost i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Projekat realizuje Grupa za kreativnu ekonomiju iz Beograda i Regionalna razvojna agencija JUG iz Niša u saradnji sa Opštinom Pirot.
