Photoshop kao suština marketinga

Piše: Peđa Milićević

Postoji čudno verovanje u našem narodu da ko ima oglas – ima i marketing. Postoji još čudnije verovanje u našem narodu da oglas (pa samim tim i marketing) svako zna i ume da radi. Dobro, možda ne baš svako, ali svako ko zna da crta u Corelu ili u Photoshopu. Otprilike, uključi se računar, uđe se u neki od programa i – posle sve ide samo od sebe – i definisanje poruke, i osmišljavanje naslova, i osmišljavanje teksta, i izbor boja, i izbor fontova, i kreiranje ilustracije… O izboru medija da i ne govorimo.

Naše podneblje je Bogom dano za naturščike raznih vrsta, jer postoje osobe koje će im rado poveriti budućnost svojih projekata (da ne zvučim pretenciozno, pa da kažem “svojih kompanija”) na kojima mogu “in vivo” do mile volje da vežbaju nešto što ne znaju, ali vole to da rade. Jedini uslov je da su jeftini. Da pojasnim – jeftino je ono što malo platite, ali vredi i manje, a povoljno je ono što vredi više nego što ste platili…

Sećanje na stvarnost

Nerado pričam jednu anegdotu (događaj je istinit, inače bih ga pričao kao vic, a ne kao anegdotu) o vlasniku jedne domaće kompanije koji je tržišnim vodama dosta uspešno plivao tokom 90. godina, sve bez (ozbiljnog) marketinga. Kako su te godine počele da izmiču, i njemu je tržište počelo da se izmiče… Shodno tome, odlučio je da se u svojoj kompaniji ozbiljnije pozabavi marketingom. Elem, sretosmo se mi, tako, jednom prilikom, u jednoj od obližnjih kafana (svaki poslovni Srbin ima bar jednu takvu “isturenu kancelariju”) i sedosmo da pričamo o oglašavanju, kao i par puta pre toga. Ovog puta, međutim, nije bio sam – s njim je bila i njegova koleginica koju je poveo da je upozna sa mnom. Ispostavilo se da je ona začetak nove službe marketinga u njegovoj kompaniji. “Odlično”, pomislio sam, “najzad je rešio da marketing digne na neki viši nivo”. Nju je iz komercijale prebacio u marketing, ne zna još mnogo o tome, ali materija je interesuje i naučiće šta joj nedostaje.

“Pa, do­bro,” po­mi­slih “bo­lje da je ko­mer­ci­ja­li­sta, ne­go se­kre­ta­ri­ca”, (po­što znam i ta­kve slu­ča­je­ve). Me­đu­tim, sle­de­ća nje­go­va iz­ja­va mi je raz­ve­ja­la sve ilu­zi­je: “E, sad još sa­mo da na­u­či Pho­tos­hop i on­da mo­že­mo da za­o­kru­ži­mo mar­ke­ting!” Da je re­kao Ex­cel, po­pio bih još jed­no pi­će, ali na “Pho­tos­hop” me­ni se di­že ko­sa na gla­vi, di­goh se sa sto­li­ce, pla­tih šta sam po­pio, pro­mr­mljah ne­što zbog če­ga mo­ram da žu­rim i odoh u noć. Ne se­ćam se ko­je je do­ba da­na bi­lo, ali je me­ni, de­fi­ni­tiv­no, od tog “Pho­tos­ho­pa” pao mrak na oči…

Za­što “ne­ra­do pri­čam”, mo­žda se ne­ko pi­ta. Pa za­to što je ta­kvih vla­sni­ka još uvek ja­ko pu­no na na­šim pro­sto­ri­ma. Ka­da ta­kvi lju­di pro­me­ne svoj na­čin raz­mi­šlja­nja, a oni ko­ji ne pro­me­ne po­sta­nu ret­kost, ja ću po­me­nu­tu aneg­do­tu vr­lo ra­do pri­ča­ti se­ća­ju­ći se mar­ke­tin­ških po­če­ta­ka na na­šim pro­sto­ri­ma. Ako me pre to­ga sta­rost ne ome­te u pri­se­ća­nju po­me­nu­tog do­ga­đa­ja…

Šta (ni)je oglas?

I, po­sle sve­ga re­če­nog, da li je oglas = mar­ke­ting? NI­KA­KO!

Oglas ni­je ni pro­mo­ci­ja, već sa­mo je­dan njen deo (tač­ni­je je­dan deo jed­nog od in­stru­me­na­ta pro­mo­tiv­nog mik­sa – pri­vred­ne pro­pa­gan­de ili­ti adver­taj­zin­ga (po Vu­ku)), a i pro­mo­ci­ja je sa­mo je­dan od in­stru­me­na­ta mar­ke­ting mik­sa. Čak ni mar­ke­ting miks ni­je mar­ke­ting, već sa­mo je­dan nje­gov deo…

Da li se sad sti­če ose­ćaj o to­me ko­li­ko, u stva­ri, oglas ni­je mar­ke­ting?…

 

Šta je mar­ke­ting?

Mar­ke­ting je po­slov­na fi­lo­zo­fi­ja skon­cen­tri­sa­na na ko­ri­sni­ka i nje­go­ve po­tre­be.

Mar­ke­ting je kon­cept stva­ra­nja pro­fi­ta kroz za­do­vo­lje­nje ko­ri­sni­ka.

Mar­ke­ting je pro­ces od­re­đi­va­nja po­tre­ba i že­lja ko­ri­sni­ka i kre­i­ra­nja pro­iz­vo­da/uslu­ga ko­ji is­pu­nja­va­ju te že­lje na naj­e­fekt­ni­ji i naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin.

Pre ne­go što kre­ne u iz­vr­ša­va­nje ak­tiv­no­sti, mar­ke­ting mo­ra da ima de­fi­ni­san cilj (ŠTA se že­li po­sti­ći), de­fi­ni­sa­nu stra­te­gi­ju (KA­KO do­ći do za­cr­ta­nog ci­lja) i tak­ti­ku (KA­KO re­a­li­zo­va­ti stra­te­gi­ju).

Da bi ostva­rio svo­ju funk­ci­ju, mar­ke­ting mo­ra u se­bi da sa­dr­ži is­tra­ži­va­nja (tr­ži­šta, ak­tu­el­nih ko­ri­sni­ka, po­ten­ci­jal­nih ko­ri­sni­ka, pro­iz­vo­da, di­stri­bu­ci­je, kon­ku­ren­ci­je), ana­li­ze, pla­ni­ra­nja; mo­ra da de­fi­ni­še ak­tiv­no­sti, ter­mi­ne i od­go­vor­no­sti; mo­ra da kre­i­ra idej­na re­še­nja i da ih te­sti­ra; mo­ra da pra­ti me­di­je, da se ba­vi nji­ho­vim za­ku­pom i mo­ni­to­rin­gom; mo­ra da vr­ši kon­tro­lu efe­ka­ta ko­je ostva­ru­je na tr­ži­štu.. Sve to (i još što­šta) či­ni mar­ke­ting.

Zna­nje Pho­tos­ho­pa ne mo­že da vam ško­di, ali vam ne­će ni po­mo­ći da se ba­vi­te mar­ke­tin­gom.