U Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, 27.12.2023. održana je tribina “Beogradski dvorci i dvorovi”. Događaj je organizovalo udruženje Petrovaradin Media, a projekat je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda uz podršku Muzeja grada Beograda. Color Media Communications je medijski partner i partner na projektu.
Na skupu su govorili Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, Nenad Novak Stefanović, pisac, Angelina Banković, viši kustos u Muzeju grada Beograda, Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora, Žikica Milošević, novinar i urednik iz Fondacije za zaštitu kulturne i industrijske baštine, i Branka Kulić, istoričarka umetnosti. Diskusiju je moderirao Robert Čoban, predsednik Color Press Groupe.
Kraljevski dvorovi i dvorci Beograda, nekadašnji domovi srpskih vladara, predstavljaju ponos našeg glavnog grada i važan su deo kulturnog nasleđa, kao i značajan turistički potencijal. Srbija je stara država, ponosna na istoriju koju ima i na veliki broj građevina poput dvorova i dvoraca, kao i drugih predmeta primenjene umetnosti koji se čuvaju i oslikavaju periode vladavina dinastija Karađorđevića i Obrenovića.
Uz konstataciju da su dvorovi i dvorci danas nedovoljno iskorišćeno kulturno blago naše zemlje, kao i da se veliki broj njih nalazi u jako lošem stanju, sa nerešenim imovinskim pitanjem, prepušteni sami sebi i vremenskim prilikama koje ih pogađaju, te da je potrebno mnogo rada i ulaganja da se oni prvenstveno srede a tek onda da se od njih naprave prostori koji će biti finansijski isplativi, postavljeno je logično pitanje zašto je to tako.
Po mišljenju Žikice Miloševića, mora se pronaći identifikacija sa nasleđem kako bi se ono čuvalo i održavalo i na kraju od njega profitiralo. “Mi moramo da pronađemo razlog zašto nam je nešto, u ovom slučaju dvorovi i dvorci, bitno jer tek onda ćemo razmišljati kako da sačuvamo, restauiramo i prezentujemo na pravi način uz poštovanje kulturnog značaja koji poseduje”, smatra Milošević.
A opet i nije dovoljno da se samo govori o vrednosti kulturnog nasleđa, mora se o njemu voditi sistemska briga.
Kako je istakla Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, samo sistem sa strogim pravilima i kontrolom može se baviti zaštitom i restauracijom kulturnih dobara. Potreban je tim stručnjaka koji će prema definisanim procedurama voditi brigu o kulturnoj baštini.
“Srbija oduvek ima razvijenu praksu zadužbinara i danas je potrebno pronaći nove modele saradnje sa privatnim licima koja žele da daju svoj doprinos kulturi. Ali donošenje odluka ipak treba da bude u rukama stručnih lica, i država mora svojim direktnim ulaganjima da bude presudan faktor u radu i funkcionisanju kulturnih institucija”, navela je Medaković.
Sam Beograd ima bogatu istoriju dvorova i dvoraca i pored svih istorijskih bremena koja su oni podneli danas imamo više kompleksa koji su funkcionalni, očuvani, a neki imaju i sasvim druge namene. Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora, je istakao da “kompeks na Dedinju predstavlja živo mesto, ne klasičnu kulturnu instituciju, koje ne može uvek biti otvoreno za posetioce, jer imamo i komercijalne i humanitarne događaje koji su značajni za njegovo funkcionisanje”.
Prema mišljenju istoričarke umetnosti Branke Kulić, za dalju brigu i potencijal dvorova i dvoraca država mora da završi proces restitucije, jer će to uneti novi život u njih. U svetu postoji više sjajnih primera dobre prakse kako iskoristiti dvorce i dvorove i od njih napraviti odlične izvore prihoda i turističke destinacije. Francuska, Mađarska, Poljska su samo neke od država od kojih možemo učiti i usvajati modele sređivanja i predstavljanja ovih građevina. Kulturna baština koja nam je ostala mora se štititi, jer je ona svedoćanstvo da smo narod bogate i snažne istorije.
