Na Samitu je , održanom u virtuelnom okruženju, govorilo je preko 50 eksperata iz zemlje, regiona i inostranstva, korporativnih lidera i predstavnika internacionalne akademske i startup zajednice, diplomata i predstavnika vlade Srbije, ali i studentkinja i novih generacija lidera, koji su upravo zahvaljujući ovoj impresivnoj virtuelnoj platformi okupljeni na jednom mestu da razmene svoja stručna mišljenja o budućnosti rada i uticaju ubrzane automatizacije na žene.
Kroz panel diskusije, intervjue i key note govore, glavna tema Samita „Žene u doba automatizacije i budućnost rada“ je obrađena iz ugla različitih industrija i ekspertiza, ali ključna poruka Samita je jedinstvena – urgentnost sticanja digitalne pismenosti i tehnoloških veština, kao i neophodnost doživotnog učenja.
Gledaoci i posetioci virtuelnog Samita su mogli da čuju priče i iskustva razvijenih zemalja u kojima već danas, bez bazičnih digitalnih veština, nije moguć o(p)stanak na tržištu rada, ali ni nastavak obavljanja određenih osnovnih životnih procesa. Na primer, u ovim državama je nemoguće zakazati doktora bez korišćenja digitalnih tehnologija ili platiti račune. Stoga, glavni zaključak Samita je da svi moramo da razumemo da se promene dešavaju brže nego ikada, da postanemo otvoreni prema promenama i fleksibilni u svom pristupu i radu, kao i da budemo spremni na doživotno učenje.
Kada je u pitanju bliska budućnost tržišta rada, zaključeno je i da su žene u mnogo većem riziku, jer su manje digitalno pismene od muškaraca, jer imaju manje slobodnog vremena za kontinuiranu edukaciju, jer se od žena tradicionalno očekuje da se više bave kućom i porodicom u svoje slobodno vreme. Takođe, u većini sektora privrede, žene su više zastupljene na nižim pozicijama, koje se njihovi poslovi mogu lakše automatizovati. Trenutno je u Srbiji „u riziku“ da do 2030. godine ostane bez posla čak 57% žena, jer toliki procenat žena nema ni bazičnu digitalnu pismenost. Ove žene čine 27% ukupne populacije Srbije i ukoliko ubrzo ne uhvate korak sa novim tehnologijama, sve više će zaostajati za onima koji prate korak i sve manje će imati šansu da ravnopravno učestvuju u novoj digitalnoj civilizaciji, čiji razvoj pandemija još više ubrzava.
Na ovom Samitu je istaknuto da nedostatak bazične digitalne pismenosti žena ne treba posmatrati samo kao problem i rizik, već i kao i veliku šansu za žene da unaprede svoj položaj na tržištu rada i u društvu, ukoliko se na vreme digitalno i tehnološki opismene. Naime, međunarodna iskustva pokazuju da digitalna pismenost upravo može pomoći ženama u borbi protiv društvene diskriminacije putem digitalne inkluzije.
Posetiocima Samita su najveću pažnju privukle upravo tehnološke inovacije koje su imali prilike da vide. Najveći novitet je već samo virtuelno okruženje Samita, koje je specijalno kreirano od strane jednog startapa iz Srbije. U pitanju je 3D virtuelni prostor kroz koji su posetioci mogli da „šetaju“, obilaze štandove i razgledaju galeriju sa radovima mladih srpskih umetnica. Veliko interesovanje je izazvala i Petra, robot koji je domaćoj publici premijerno predstavljen. U pitanju je najnovija aplikacija robota Furhata – najnaprednijeg socijalnog robota na svetu, kreiranog od strane švedskog startapa Furhat Robotics. Furhat je prvo pokazao kako robot komunicira sa čovekom, kako prepoznaje ljudski osmeh i sposobnost da i sam pravi različite grimase, kao i da menja lice i „igra“ različite uloge. Petra je izrađena u saradnji sa farmaceutskom kompanijom Merck i zapravo je prvi robot na svetu koji može da uradi skrining za tri najčešće bolesti čovečanstva – hipotireoidizam, predijabetes i alkoholizam.
Na Samitu su govorili i ministarka za telekomunikacije, trgovinu i turizam Tatjana Matić, američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri i ambasadorka Australije u Srbiji Rut Stjuart, koji su naročito istakli značaj bazične digitalne pismenosti žena. Ambasador Godfri je istakao da „digitalna pismenost žena nije važna samo za opstanak na tržištu rada, već i za pristup edukativnim materijalima, za ženski aktivizam i uspeh kampanja za rodnu ravnopravnost, za pristup pravim informacijama i za mogućnost pokretanja sopstvenih biznisa“.
Posebnu pažnju je izazvao razgovor sa Marijom Živanović Smit, potpredsednicom korporativnog marketinga i komunikacija i CEAO korporacije NCR, koja je podelila svoje lično iskustvo kako selektuje kandidate za marketing i da su poslednjih sedam godina ključne reči koje gleda u biografijama kandidata analiza podataka i digitalne veštine. Posebnu pažnju je privukao i panel “Šta budućnost rada donosi ženama” kojim je moderirala Maja Piščević, viša naučna saradnica u Atlantskom savetu SAD.
Gospodin Dejan Cvetković, CTO Microsoft razvojnog centra u Srbiji, je istakao da će „mašine budućnosti bolje poznavati ljude nego ljudi sami sebe“ i da će nam najpotrebnije biti „kreativne veštine za saradnju sa mašinama“. Konkretni saveti za određene industrije su se mogli čuti u okviru diskusija koje su se ticale uticaja automatizacije u pojedinačnim sektorima poput panela posvećenih finansijskom sektoru, medijima, ili ženskom preduzetništvu.
Poslednja panel diskusija je okupila pet uspešnih preduzetnica iz Srbije koje su svoje karijere gradile u najvećim svetskim korporacijama u inostranstvu, a sada imaju svoje startape koji posluju na velikim razvijenim inostranim tržištima.
Na ovogodišnjem Samitu su posetioci imali prilike da čuju i najveće stručnjake iz međunarodnih razvojnih i finansijskih organizacija kao što su Svetska banka, EBRD, EIB i DFC, direktore multinacionalnih kompanija poput IKEA, NCR, Generali, Microsoft, Rio Tinto, KPMG, Deloitte i Nutanix, kao i vlasnike uspešnih svetskih i domaćih startapa. Takođe, na Samitu su se tradicionalno predstavile i AFA mlade liderke koje AFA već četvrtu godinu za redom predstavlja, kao najprosperitetnije mlade žene koje zaslužuju svaki vid podrške, a koje su sa druge strane najbolji uzori i inspiracija mladima. Ove godine je to bilo osam devojaka iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Ovogodišnji Samit ženskog liderstva je bio samo jedna od aktivnosti AFA organizacije na podizanju svesti o značaju digitalne i tehnološke edukacije, podjednako i među muškarcima i ženama, kako bi ostali relevantni na tržištu rada u narednih 10 godina.
U okviru ovog Samita i AFA dugoročne inicijative „Više devojaka u nauci i tehnologiji“ održan je i prvi hakaton za studentkinje – GirlsHack2020, podržan od strane NCR korporacije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Ukupno deset multidisciplinarnih timova od po pet studentkinja sa različitih fakulteta su u toku dva dana kreirale rešenja za rešavanje ekoloških problema. S obzirom na visok kvalitet i inovativnost predloženih rešenja, žiri je nagradio dva umesto jednog tima, kako je bilo prvobitno predviđeno, tako da je ukupno deset studentkinja dobilo nagrade od kompanije Huawei.
