Svetozar obično stiže pre ostalih na posao, jer nalazi čudno zadovoljstvo u tome da prošeta pored praznih kancelarija i prvi prekine tišinu kontrolne sobe koja je provela još jednu noć bez alarma. Po navici pristavlja vodu za kafu, uključuje radio i otvara širom prozore da pusti svežinu unutra, uz zvuke četki iz obližnje autoperionice. Ima vrednih ljudi, umivaju svoje ljubimce od ranog jutra, da im vedrije počne dan.
Priče o Svetozaru i Kim u ovom tekstu pretpostavljaju simbiozu čoveka i mašine u ne tako dalekoj budućnosti. Svetozar, kao protagonist, predstavlja simbol odgovorne primene veštačke inteligencije u zaštiti i očuvanju sajber prostora. Nasuprot njemu, Kim simbolizuje potencijal za zloupotrebu i njene neograničene mogućnosti. U oba slučaja ističe se čovek kao najvažniji faktor u upravljanju tehnologijama koje same po sebi nemaju moralne odlike, nisu ni dobre ni loše. Ključno je njihovo etičko korišćenje, ako želimo da sačuvamo sigurnost i integritet digitalnog sveta, pa i društva u celini…
Tekst u celosti možete pročitati u digitalnom izdanju časopisa.
