Kada su u pitanju nezaposlene osobe koje traže posao, najbitniji kriterijum pri izboru kompanije za koju će raditi je novac, odnosno visina primanja. Kod zaposlenih osoba koje žele da menjaju firmu najbitniji kriterijum su međuljudski odnosi, a odmah uz njih i priznanje za obavljeni rad, dok je plata tek na četvrtom mestu. Ovo su ključni zaključci istraživanja koje je sajt Poslovi.infostud.com realizovao tokom ovogodišnjeg VIII regionalnog onlajn sajma zapošljavanja i obrazovanja „Virtuelni dani karijera i znanja 2017“, koji je održan od 11. do 18. oktobra.
U istraživanju je učestvovalo 393 osobe, od čega je 57,5% nezaposlenih, 31,3% imaju posao, dok 11,2% ispitanika se i dalje školuje.
Nezaposleni poslove traže preko sprecijalizovanih sajtova za zapošljavanje
Većini nezaposlenih ispitanika (51,3%) nije bitno da li će zaposlenje naći u struci za koju su obučeni, ili van nje, a presudan kriterijum prilikom izbora radnog mesta im je novac, odnosno visina primanja. Isto tako, bitnije stavke su im i radno vreme, sigurnost posla, kao i mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.
Smatraju i da su za dobijanje posla podjednako važni znanja i veštine koje poseduju, kao i radno iskustvo, a potom dolaze sreća, preporuka, veza i formalno obrazovanje.
Gotovo svi nezaposleni ispitanici su spremni na volontiranje kod određenog poslodavca, ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja. Njih 40% bi bilo spremno da volontira do mesec dana, 30% do tri meseca, a 11,5% čak i do godinu dana.
Najveći broj nezaposlenih ispitanika su istakli da po završetku školovanja nisu uspeli da nađu prvi posao (31%), dok nešto više od četvrtine ističe da su radili na određeno, ali da im je istekao ugovor, koji nakon toga nije produžen. Najviše traže poslove preko specijalizovanih sajtova za zapošljavanje, zatim preko porodice i prijatelja, Nacionalne službe za zapošljavanje i društvenih mreža. Kada je u pitanju učestalost konkurisanja na oglase za posao, najviše (28%) ih se prijavilo na 11-30 oglasa za posao, 16% na šest do 10, 13% na do 5 oglasa, 12% na 31 do 50 konkursa, dok su se preostali prijavili na 50 do 100 potencijalnih poslova.
Čak 63% zaposlenih planira da menja posao u narednih 12 meseci
Najveći broj zaposlenih ispitanika koji su popunili istraživanje, njih 49%, rade u privatnim kompanijama pretežno u domaćem vlasništvu, 25% rade kod stranih privatnika, dok su ostali kompanijama u pretežno državnom vlasništvu, odnosno državnim ili stranim institucijama.
Skoro dve trećine, tačnije 63% ispitanika koji imaju posao, istaklo je da planiraju da ga promene u narednih godinu dana, 18% bi to učinilo samo ako budu prisiljeni, dok ostatak ne razmišlja o promeni posla. Skoro dve trećine ispitanih ne očekuju povišicu ili napredovanje do kraja ove godine, ali približno isti procenat se isto tako ni ne plaši za svoje radno mesto i smatraju ga stabilnim.
Nešto više od 30% ispitanika bi najviše voleli da rade u firmi čiji su oni sami vlasnik, gotovo identičan broj bi radio u kompaniji u stranom vlasništvu, dok se za domaću kompaniju izjasnilo svega 12% ispitanika.
Najvažniji kriterijumi na radnom mestu su im međuljudski odnosi (33%), zatim priznanje za obavljen rad (30%), dinamičnost posla (14%), plata je tek na četvrtom mestu (12%), dok su ostali neke druge kriterijume.
Ključnim stavkama, slično kao i nezaposleni, prilikom dobijanja posla, smatraju znanja i veštine, radno iskustvo i vezu.
Mladi, po završetku školovanja, najčešće očekuju da će posao dobiti u roku od tri meseca
Interesantno je da mladi ispitanici, koji se još školuju, imaju slične kriterijume kao zaposleni, kada su u pitanju najvažnije stavke na radnom mestu. Na prvom mestu su im međuljudski odnosi (48%), priznanje za obavljen rad (20%), dinamičnost posla (19%), dok je plata tek na četvrtom mestu (11%).
Znanja i veštine, iskustvo, formalno obrazovanje i vezu smatraju presudnim kriterijumima za dobijanje posla, a najbolji period za traženje posla im je odmah nakon završetka školovanja.
Dve trećine ispitanika je naglasilo da imaju neke ideje šta bi želeli da rade po završetku školovanja, ali da nisu 100 posto sigurni, dok jedna trećina tačno zna šta bi želeli da rade.
Svoje troškove u toku školovanja najčešće podmiruju novcem koji dobijaju od roditelja ili drugih članova porodice, a ono što je bitno istaći je i da nešto više od trećine ispitanika radi honorarne poslove kako bi „pojačali“ džeparac.
