Četiri filma biće prikazana u okviru retrospektive Književnost na filmu na 4. Beogradskom festivalu evropske književnosti koji od 23. do 26. juna organizuje Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.
Retrospektiva Književnost na filmu prikazuje filmove nastale po delima savremene književnosti. Ovogodišnje izdanje retrospektive Književnost na filmu predstaviće dva domaća i dva strana filma. Dok domaći filmovi podsećaju na velike umetnike koji su obeležili svoje vreme, a snažno su prisutni i u našem vremenu, na Danila Kiša i Miroslava Antića, dva strana filma dolaze iz najnovije evropske filmske produkcije.
Prvog dana 4. Beogradskog festivala evropske književnosti biće prikazan nemačko-austrijski film Voljene sestre u režiji Dominika Grafa. Nastao 2014. godine, ovaj film o životu i ljubavima klasičnog nemačkog pesnika Fridriha Šilera dobio je odlične kritike i niz nagrada na evropskim filmskim festivalima. Sestre Karoline fon Bojlvic i Šarlota Lengefeld su jedna duša, čak i onda kada se u leto 1788. godine zaljubljuju u istog čoveka, pesnika Fridriha Šilera. Karolina je nesrećno udata i u Šileru konačno vidi dugo iščekivanu ljubav svog života. Nasuprot njoj, Šarlota je stidljiva i već dugo sanja o mužu. Tako se začinje jedan vedro-frivolan trougao. Šiler je opčinjen sestrama i namera mu je da se upusti u ljubavnu vezu i s jednom i s drugom. Kod Karoline ceni oslobođenu i inteligentnu pojavu, kod Šarlote uravnoteženost i osećaj za dom. Ali koliko dugo može da funkcioniše ljubav ako svako za sebe misli da je ona prava osoba? Prijateljski odnos dveju sestara biće tako stavljen na probu.
Drugog dana festivala na programu je TV drama Branka Ivande Drveni sanduk Tomasa Vulfa koja je nastala prema istoimenoj drami Danila Kiša. Najpoznatija Kišova TV drama prikazuje se u okviru obeležavanja 80 godina od rođenja velikog pisca. „Na početku dramske igre Drveni sanduk Tomasa Vulfa stoji srećna zamisao – ili nesrećno odsustvo boljih ideja – nekog od urednika televizije, koji je predložio sedmorici pisaca, među kojima i meni, da napišu dramsku varijaciju na temu jednog od smrtnih grehova. Anegdota o drvenom sanduku je, dakle, autentična, kao što je autentična i ličnost nesrećnog pisca koji provodi život čekajući nebeske znake nadahnuća. Za model mi je poslužio moj negdašnji prijatelj, kojeg sam upoznao u Strazburu, i čija se oblomovska figura nadvija kao senka nad celom tom edukativnom dramom. Volju su mu bili ubili u nekom od nemačkih logora, gde je bio odveden kao dete, preživevši pre toga pakao varšavskog ustanka. Živeo je od skromnih ratnih reparacija i u svetu svojih košmara. Verovao je, naivno, da je za literaturu iskustvo stradanja dovoljno. Što se tiče druge ličnosti u drami, doktora, ona je nastala kontaminacijom dveju stvarnih osoba, koje sam takođe poznavao: jednog starog dobrog Rusa i jednog starog dobrog profesora keramike i crtanja, poreklom Mađara iz Češke, koji mi je, negda, uplatio sumu za tečaj francuskog jezika“, napisao je Danilo Kiš povodom ove TV drame u kojoj uloge tumače Zoran Radmilović i Slobodan Perović.
Film poljskog reditelja Jana Jakuba Kolskog Pornografija biće prikazan u četvrtak 25. juna. Ovaj film je nastao prema slavnom romanu Vitolda Gombroviča, jednog od najznačajnijih modernih poljskih i evropskih pisaca. Radnja filma smeštena je u 1943. godinu, u vreme nemačke okupacije Poljske. Dvojica stalnih posetilaca varšavskih kafića, Frederik i Vitold, napuštaju Varšavu i odlaze na seosko imanje Vitoldovog prijatelja Hipolita. U tišini sela gotovo da su uspeli da zaborave da je u toku rat, pogotovo zato što su usredsređeni na šesnaestogodišnju Heniju, ćerka vlasnika imanja, i njenog kolegu Karola, sina još jednog od Hipolitovih prijatelja. I Karol i Henija su lepi i izgledaju kao da su stvoreni jedno za drugo, ali se između njih ne stvara nikakva veza. Vitold poželi da u sve to unese duh zabave i ubeđuje Frederika da iniciraju vezu između Henije i Karola. Frederik prihvata ovu „misiju“ i tako počinje igra koje dvoje mladih nisu svesni. Frederik i Vitold vešto manipulišu njima, radujući se njihovim reakcijama. Ipak, sve ne može da se isplanira, pogotovo kada je rat i kada svi akteri previše uđu u „igru“. Film Pornografija dobio je niz nagrada na poljskim i evropskim filmskim festivalima, a prikazan je i u zvaničnoj selekciji festivala u Veneciji.
Poslednjeg dana 4. Beogradskog festivala evropske književnosti, u petak 26. juna, biće prikazan gotovo nepoznati celovečernji film čuvenog pesnika Miroslava Antića Doručak sa đavolom iz 1971. godine. Doručak sa đavolom nastao je na osnovu scenarija velikog pesnika, poznatog i po radu na nekoliko igranih i dokumentarnih filmova. Doručak sa đavolom je najznačajnije Antićevo ostvarenje na filmu. U ovom filmu, u kome uloge tumače, između ostalih, Mira Stupica, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vujisić i Dragomir Bojanić Gidra, Antić prikazuje osetljivu političku temu o zlostavljanju vojvođanskih seljaka tokom kolektivizacije ruralnih područja odmah nakon oslobođenja. Za ovaj film Miroslav Antić je dobio Zlatnu pulsku arenu za scenario, ali se film, ubrzo posle toga, zbog svoje izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije našao u „bunkeru“.
Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda, gde su svakog festivalskog dana u 21 čas besplatne projekcije filma iz programa Književnost na filmu. Pre toga, u 19 i u 20 časova, publika može da prati čitanja i razgovore s poznatim domaćim i stranim piscima.
Četvrti Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja, četiri projekcije filmova, jedan panel o izazovima savremene kulture i izložbu grafika.
Festival će biti otvoren u utorak 23. juna u 19 časova otvaranjem izložbe grafika Branka Đukića Mixed Media.
Florans Noavil, Drago Jančar, Jozef Haslinger, Gi Helminger, Ana Ristović i Nemanja Rotar pisci su koji će obeležiti 4. Beogradski festival evropske književnosti. Pored ovih pisaca, u okviru programa Na sceni 4. Beogradskog festivala evropske književnosti učestvovaće i čitav niz kritičara, esejista i prevodilaca.
Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 4. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“
Pored partnerske podrške Doma omladine Beograda, organizaciju 4. Beogradskog festivala evropske književnosti podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, mreža TRADUKI, Goethe-Institut Beograd, Ambasada Republike Poljske, Srpski PEN centar i Billboard Print, kao i veliki broj medijskih partnera.
