Piše: prof.dr Ivan Anastasovski
Sve je više izjava, tekstova, magazina, komentara, a i knjiga, u kojima se govori o velikom značaju sporta i fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu savremenog čoveka. Međutim, kada je reč o našim prostorima, koji su prolazili i još uvek prolaze kroz period tranzicije, retko ko od stručnih lica i onih koji se time ozbiljno bave da javno progovori o tome šta bi trebalo da uradi pojedinac za sebe i svoje zdravlja a da pri tome koristi sport i fizičku aktivnost kao preventuvnu meru.
Ideja vaspitanja tela kao uslova za ravnotežu čovekove ličnosti ima duboke korene u istoriji. U staroj Grčkoj, u Sparti i Atini, sport i fizička aktivnost su imali veliki značaj. Oni su bili sastavni deo tadašnjeg vaspitnog sistema. U doba humanizma, a pod uticajem reformacije, njihov značaj iznova se afirmiše i ističe se potreba za harmoničnim vaspitanjem čoveka i razvojem njegovog psihosomatskog statusa. Danas, u našim tranzicionim društvima, kreirana je koncepcija za razvoj i unapređivanje sporta i fizičke aktivnosti za sve ljude, sa posebnim naglaskom na radnog čoveka.
Impertiv savremenog čoveka
Sigurno, ljudi imaju svoje razloge da prihvate ili odbiju sport i fizičku aktivnost, naravno da svako i ne može da bude “sportski as”, ali činjenica je da upražnjavanjem sporta možemo biti zdravi, sposobni i uvek u dobroj kondiciji. Jer, upravo danas kao nikada pre, zbog savremenog načina života, upražnjavanje sporta i bavljenje nekim fizičkim aktivnostima postali su imperativ. Telesno vežbanje prestavlja faktor jačanja zdravlja, značajan element odomora, zabave i rekreacije i osnovni alat za pokretanje radne i odbrambene sposobnosti ljudi.
Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa
