Kompanija Mastercard je 30. juna 2017. predstavila rezultate tradicionalnog MasterIndex Srbija istraživanja, studije finansijskih potreba i navika aktivnih korisnika kartica u zemlji. Ova istraživanje potvrđuje da je Srbija pretežno debitno tržište – 47% ispitanika poseduje samo debitnu karticu, što predstavlja pad od 27% u odnosu na prošlogodišnjih 74%, ali istovremeno, broj korisnika kartica koji poseduju i debitnu i kreditnu karticu porastao je za 24%, sa 13% na 37%. Broj ispitanika koji koriste isključivo kreditne kartice je 8%, slično kao prošle godine (7%).
Ovi podaci pokazuju da korisnici kartica imaju veći nivo finansijske edukacije kada je reč o usklađivanju svojih finansijskih potreba sa širokom ponudom finansijskih proizvoda. Pored toga, MasterIndex Srbija 2017 pokazuje da 77% ispitanika koristi platne kartice bar jednom nedeljno, što znači da su one zauzele stalno mesto u svakodnevnim trgovačkim aktivnostima.
Prezalak sa gotovine na bezgotovinska plaćanja
Podatak koji ilustruje korišćenje kartica u svakodnevici je MasterIndex rezultat da se debitne kartice najčešće koriste za kupovinu hrane (65%), goriva (28%) i odeće (26%). Kreditne kartice se najčešće koriste za kupovinu nameštaja i električnih uređaja (45%), odeće (41%) i hrane (32%).
Novo istraživanje ukazuje i na promenu u preferiranom načinu plaćanja u zavisnosti od iznosa. Naime, građani i dalje radije koriste gotovinu za iznose do 1.500 dinara, ali je 2017. godine keš prvi izbor za 50% građana u odnosu na 75% 2016. godine, dok je u istom periodu preferencija ka karticama porasla sa 23 na 41 posto. Kada je u pitanju plaćanje iznosa iznad 1.500 dinara, skoro tri četvrtine ispitanika (71%) se opredeljuje za „plastiku“, što je za 24% više nego 2016. godine. U istom periodu se preferencija ka plaćanju kešom za iznose preko 1.500 dinara smanjila sa 46 na 21%.
„Praktičan aspekt kartica u smislu da plaćate ubacivanjem ili prislanjanjem svoje kartice na terminal, bez potrebe da stalno idete do bankomata ili da tražite tačan iznos keša je očigledan. Veliku prednost predstavlja i činjenica da sa karticama imate detaljan pregled troškova, što omogućava lako planiranje i praćenje budžeta, što je jako teško kada koristite keš. Posmatrano na širem planu, elektronska plaćanja unose transparentnost u tokove novca u zemlji i pomažu da se smanji nivo sive ekonomije“, naglasila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.
Jelena Ristić je podsetila na nedavno istraživanje koje je kompanija Mastercard sprovela na temu sive ekonomije, a koje je pokazalo da, kada razumeju pozitivan uticaj elektronskih plaćanja na smanjenje sive ekonomije, 82% Srba je spremno da češće plaća bezgotovinski, i pohvalila je inicijative, poput nedavno završene nacionalne lutrije sa računima i slipovima, koje imaju za cilj edukaciju građana i njihovo podsticanje da aktivnije učestvuju u rešavanju problema sive ekonomije.
Digitalna promena
MasterIndex istraživanje bavilo se i razlozima zbog kojih se korisnici kartica odlučuju za karticu ili banku, a rezultati ukazuju na digitalan trend u bankarstvu u Srbiji. Naime, platne funkcije kao što su beskontaktno ili onlajn plaćanje su najvažniji faktor prilikom odabira kartice za 37% ispitanika, za čime slede široka mreža bankomata i ekspozitura (36%) i dodatni benefiti kao što su plaćanje na odloženo i polise osiguranja (33%). Prilikom odabira banke, najviše ispitanika (40%) traži banku koja im omogućava da obavljaju svoje poslove preko pametnog telefona ili računara bez odlaska u banku, dok nešto manje ispitanika (38%) vrši odabir na osnovu naknada i kamata. Reputacija banke i mreža bankomata su odlučujući faktori za po 37% ispitanika.
