Oktobar je mesec posvećen poboljšanju kvaliteta života i sprečavanju bolesti, a Beograd je baš ovih dana počasni domaćin vodećih svetskih eksperata ginekološke i reproduktivne endokrinologije.
“Mi smo lekari 21. veka i treba da činimo sve da čovek živi kvalitetnije, duže, srećnije, da gledamo kako da poboljšamo karakteristike u slavu čoveka. Sve što se primenjuje po tom pitanju u razvijenim zemljama možemo da primenimo i mi u Srbiji“, kaže glavni domaćin eminentnog skupa, prof. dr Svetlana Vujović, internista-endokrinolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS-a, član Svetskog borda za ginekološku endokrinologiju, član Svetskog borda za menopauzu, predavač na najuglednijim svetskim univerzitetima od SAD-a, Velike Britanije, Kine, Katara.
Upravo zahvaljujući vrhunskim znanjima, vizionarskim idejama, brojnim naučnim istraživanjima i izvanrednim rezultatima rada profesorke Vujović i njenog odabranog tima, Srbija, iako mala zemlja, postala je važan centar najnovijih medicinskih saznanja, stavova i dostignuća u ovoj oblasti, koje prihvata ceo svet.
Novim stazama ka vitalnosti
„Decenijske predrasude da su hormoni opasni, da izazivaju karcinom i druga oboljenja, razlog su što brojne žene u menopauzi i danas sa sumnjom i ustezanjem gledaju na preporučenu hormonsku terapiju“, upozorava prof. dr Andrea Rikardo Đinacani, predsednik Svetske asocijacije ginekološke endokrinologije, i naglašava: „ Mi danas precizno znamo koje su to malobrojne situacije kada se hormonska terapija ne sme primenjivati u menopauzi, dok je mimo toga primena hormonske terapije ne samo preporučena već je od velike koristi, jer upravo sprečava pojavu brojnih bolesti i čuva vitalnost žene.“
Kada hormoni počnu da padaju od 45. godine, dolazi do dizbalansa koji povlači brojne poremećaje zdravlja, ali i mlađe žene u reproduktivnom periodu, pa i kada ostanu u drugom stanju, usled poremećaja hormnona mogu imati ozbiljnije kardiovaskularne rizike, a sve se to može sprečiti”, ističe prof. dr Džon Stivenson iz Imperial Koledža u Londonu. „Pokazalo se da neredovne menstruacije koje imaju neke žene u sklopu policističnih jajnika ili nekih drugih oboljenja, često mogu voditi ka kardiovaskularnim bolestima, te je stoga jako važno hormone „ispravljati“ od adolescencije do kraja života, a u tom slučaju bi se moglo reći i do 120.godine.
Zadatak endokrinologa je da na vreme prepoznaju problem i pravilno doziraju terapiju. Time se značajno podiže kvalitet života, produžava radno aktivan period, sprečava pojava brojnih bolesti, a zdravstvenom sistemu donose velike uštede.
Mame i posle 40.
Trudnoća i žene posle 40. godine jedna je od važnih tema kongresa. Društvo ih u tom smislu često smatra „otpisanim“, a neretko se dešava da ih i sami lekari pitaju šta su čekale, gde su bile sa 18 ili 25.
“Ko je taj koji nekoj ženi sme da kaže da ima jedan posto šanse da rodi? Ili da je trebalo da rađa ranije? Od tih ‘otpisanih parova’ ja imam 3,000 rođene dece! Izmenjenim hormonskim miljeom u kome se razvijaju jajne ćelije mi možemo danas da pomognemo da se neka žena ostvari kao majka i sa 53 i sa 56 godina. Neko će da pita koliko će ona da živi. Danas se lako može dostići 100 godina, ali je važnije da te godine živimo kvalitetno, da ne živimo polovinu života sa niskim estrogenima kada su u pitanju žene ili niskim testosteronom ako su u pitanju muškarci“, ističe prof. dr Svetlana Vujović.
Simptomi koje imaju i žene i muškarci su jednaki ako nema dovoljno polnih hormona, a to su preznojavanje, talasi vrućine, nesanice, razdražljivost, depresivnost, dobijanje na težini, razvoj kardiovaskularnih bolesti, visokog pritiska, infarkta, smanjen libido, promene na koži, sluzokoži itd.
„Blagovremeno uključenom hormonskom terapijom navedeni problemi se mogu prevenirati, bolesti sprečiti, vitalnost i kvalitet života zadržati. Medicina 21. veka može da obezbedi da živimo ne samo duže, već da živimo i kvalitetno“, poručuje profesorka Vujović.
