Piše: Snežana Moldovan-Milošević
Stres i neugodni osećaji koji se javljaju u različitim životnim situacijama mogu dovesti do velikih opterećenja i mentalnih blokada. Wingwave metoda donosi olakšanje i uspeva da pretvori negativne osećaje u prijatne i opuštajuće. Primenom metode organizam se dovodi u stanje balansa, uspešno se otklanjanja stres, eliminišu mentalne blokade i podiže nivo mentalnih sposobnosti i kreativnosti, a ne morate ništa da pričate i nema “duševnog striptiza”. Takođe, wingwave omogućava ostvarivanje tačno isplaniranih rezultata aktiviranjem sopstvenih resursa i razvijanje ličnih potencijala. O tajnama ove metode razgovarali smo sa sertifikovanim koučom dr Vesnom Danilovac.
Ako se zbog prevelikog obima posla budite umorni, osećate različite tipove glavobolja, stalno ste napeti i nervozni, osećate manjak koncentracije ili patite od nesanice, a uz sve to vam je lekar dijagnostikovao povišen donji pritisak, postali ste deo armije onih koji boluju od menadžerske bolesti. Uzrok je medicina odavno prepoznala i definisala – stres.
Ovo stanje organizma nastaje kao produkt naših reakcija na ono što nam se događa, a ne na same događaje koji na skali neprijatnosti imaju vrlo rastegljivu varijabilu.
Dobra vest je da se menadžerska bolest može pobediti! O eliminaciji stresa i zameni negativnih osećanja pozitivnim, što je, zapravo, put ka lakom i jednostavnom ozdravljenju, razgovarali smo sa dr Vesnom Danilovac, koučom koji primenjujewingwave metodu, a koja nam je otkrila i praktične savete koje možete da sprovedete svaki put kad osetite uznemirenost, blokadu i akutnu glad izazvanu stresom.
Upoznajte neprijatelja
„Stres je specifično stanje tenzije organizma, trag koji naše emocije ostavljaju na naš nervni sistem izazvano spoljašnjim uticajima, odnosno našim doživljajima na spoljašnje uticaje“, objašnjava dr Danilovac za naš magazin. „Svako od nas različito reaguje na različite situacije, jer ništa samo po sebi nije ni dobro ni loše; sve zavisi od toga kakvo značenje svako od nas daje tim događajima.“
Statistike pokazuju da je stres postao sastavni deo svih naših životnih aktivnosti, a ono što zabrinjava je činjenica da svaki čovek, bilo da se nalazi na rukovodećem položaju ili da se bavi nekim, uslovno rečeno, običnim zanimanjem, svakodnevno proživi barem dvadeset stresnih situacija.
Prirodni putevi eliminacije
Ljudski mozak, nagonjen da održi organizam u stanju optimalnog zdravlja, pokušava da prirodnim putem eliminiše stresno stanje. Prirodan način eliminacije stresa su dve naizgled tako obične stvari – san i razgovor. Na žalost, većina menadžera zanemaruje blagotvorno dejstvo ovih izuzetno lekovitih metoda za oživljavanje i regeneraciju vlastite psihe narušene stresom.
„Sve što doživimo ide najpre u podsvest, a samo deo toga ide u svest. Dok spavamo, u REM fazi, prerađuje se sve što smo u tom danu doživeli. Mozak stimuliše levu i desnu hemisferu i razgrađuje događaje koji su za nas bili stresni. Nekim događajima je potrebno nekoliko sati da budu razgrađeni, nekima nekoliko dana, a nekima nekoliko godina. Ali, neki veliki stresni događaji ostaju u podsvesti začaureni, ne mogu da izađu i kao takvi utiču na stvaranje određenih mentalnih blokada i strahova. Oni nam menjaju karakterne osobine, pa tako ostaju nerazgrađena začaurena traumatično doživljena stanja, odnosno situacije koje su blokirane u podsvesti“, objašnjava dr Danilovac.
Razgovor, kao drugi borac protiv akumulacije stresa, takođe je veoma delotvoran. Međutim, u balkanskoj sredini, gde se muškarac tretira kao jak, stamen i gladijatorski nastrojen prema emocionalno burnim životnim situacijama (a pre svega onim poslovnog karaktera), retko se odlučuje na otvoren razgovor. Razlog je dobro poznat: stub porodice, odnosno stub kompanije, mora o sebi da stvori utisak čoveka koji je u stanju sâm da se izbori protiv svih problema. Istina je, međutim, sasvim drugačija!
„Od menadžerske bolesti više obolevaju muškarci, jer njih ima više na menadžerskim pozicijama. Takođe, oni imaju potrebu da se dokažu kroz posao, imaju prirodni nagon da budu superiorniji od žena, pa stavljaju akcenat na posao, i moraju tu da se iskažu i kao muškarci i kao rukovodioci. S druge strane, žene kompenzuju stres sa posla onim što imaju u porodici. Ukoliko nemaju porodicu, a maštaju o njoj, to je za njih dodatno opterećenje“, komentariše naša sagovornica.
Piramida uspeha
Objašnjavajući uzroke prethodno navede teze, dr Danilovac kaže: „Uspeh je relativna stvar, jer je to individualni doživljaj i ne postoji standard koji precizno definiše ovu kategoriju. Postoji velika razlika između biti dobro i biti dobrostojeći, imati mnogo stvari u životu i imati mogućnost da mnogo toga ostvarite. Osnova uspeha su zdravlje, emotivna stabilnost i dobra karijera koja podrazumeva finansijsku obezbeđenost. Da bismo bili srećni i uspešni trebalo bi da podjednako razvijamo sva tri segmenta. Međutim, mi vrlo često imamo jako razvijen jedan element, a ostali su zapostavljeni, i umesto da razvijamo ono u čemu zaostajemo, mi dajemo prioritet onome u čemu smo već dobri. Zato se često javlja velika razlika između privatnog i poslovnog života.“
Istraživanja su dokazala da je u razvijenijim zemljama nivo stresa mnogo viši. Egzaktan primer je Japan, čiji menadžeri beleže vrhunske rezultate u poslu, ali su, na žalost, i lideri na listi obolelih od menadžerske bolesti i broju samoubistava.
„Što je osoba na višoj hijerarhijskoj poziciji i odgovornija za više posla, više ljudi i više porodica koje zavise od tog posla, opterećenje je veće, pa je samim tim i veći strah od neuspeha. Paradoksalno je možda što pogađa baš najambicioznije i najuspešnije, upravo one kojima okolina zavidi na uspehu. Baš kako govori latinska poslovica: Što se penjemo na veći vrh, dublja je i provalija pod nama. Međutim, kada ti ljudi postignu određene poslovne uspehe i ostvare svoj planirani cilj, njihov mozak luči endorfin, supstancu vrlo sličnu morfinu koja proizvodi osećaj zadovoljstva, opuštenosti i sreće. Vremenom, uspešni ljudi postanu zavisni od endorfina i žele da naprave još više dobrih poslova, postaju zavisni od sopstvenog rada, opijeni su poslom, odnosno dobrim osećajem “, navodi dr Danilovac.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
