Već sam pisao o zavisnosti od hrane. Upravo otkrivam novu zavisnost – od tehnološkog napretka koji me „služi“ i postao sam svestan da sve više gubim kontrolu nad sopstvenim životom.
Postoji Zen priča koja osvetljava ovu tačku:
Neki seljak šeta putem držeći u ruci konopac. Na drugom kraju konopca je zavezana krava.
„Zašto dozvoljavaš kravi da te kontroliše?“, pita ga prolaznik.
„Ne kontroliše ona mene. Ja sam taj koji kontroliše“, odgovara seljak.
„Ako ti kontrolišeš, zašto ne pustiš konopac?“, izaziva ga prolaznik…
Ono što ti kontrolišeš, kontroliše i tebe. To nikada nije jednosmerna ulica.
To isto važi i za nove tehnološke prednosti. One čine naše živote udobnijim i prijatnijim, ali što je njihova upotreba ugodnija to više imamo potrebu za njima, ponekad do tačke zavisnosti: ne možemo da živimo bez njih.
Kradljivci pažnje
Moja nova zavisnost odnosi se na uređaje od kojih se očekuje da mi život učine efikasnijim, i mislim da nisam usamljen u ovoj specifičnoj vrsti zavisnosti. U svojoj konsultantskoj praksi često sam radio sa više od trideset izvršnih menadžera koji su prisustvovali skupovima gde sam vodio diskusiju o problemu sa kojim su se oni borili. Radio sam to četrdeset godina, po celom svetu. Tokom godina primetio sam promenu u ponašanju: u takozvanim „razvijenim“ zemljama postajalo je sve teže dobiti nepodeljenu pažnju grupe. Veliki procenat njih je konstantno tokom diskusije čitao ili kucao po svojim BlackBerry telefonima ilinotebookovima. Zamolio bih ih da prestanu, i oni su to činili. Ali, za par minuta, bili su ponovo sa svojim BlackBerryima (pogodno nazvanim CrackBerry od ljudi koji zavise od njih).
Direktori nisu jedini koji su bukvalno zakačeni za svoje BlackBerry uređaje. Moja supruga kaže da više neće ići sa mnom u bioskop ako ne ostavim BlackBerry kod kuće. Ne jednom moj BlackBerry je vibrirao tokom filma i ja sam, umesto da gledam film, počinjao da čitam i uzvraćam mejlove.
Supruge mojih klijenata rekle su mi da će, ako se ikada razvedu, to biti zbog BlackBerryja ili iPhonea. Mnogi od nas će prestati da razgovaraju sa svojim suprugama, čak i usred neke mučne diskusije, da bi odgovorili na poziv ili tekstualnu poruku. Naravno, to može da čeka; to nije toliko kritično da je ničiji život u opasnost, ali mi ne možemo ostaviti na miru vibrirajući CrackBerry. Pokušajte da nam ga oduzmete, i mi ćemo krasti, lagati i varati da bismo ga dobili nazad. Tipično zavisničko ponašanje, zar ne?
I više nisu u pitanju samo BlackBerry ili iPhone. Šta reći o Facebooku, Twitteru, blogovima? Postoji toliko mnogo uređaja za građenje zajednica i kreiranje društvenih mreža da oni čine da moja produktivnost ne raste nego opada. Da li ste ikada izračunali koliko vremena vam odnose ti uređaji?
Tekst u celosti možete pročitati ovde
