U moru novih termina koji se svakodnevno pojavljuju, obznanjujući novo doba tehnologije, isto koliko i nove forme poslovanja ili uopšte društvenosti, koji se često koriste bez uvida u njihovo stvarno značenje, jedna tako obična reč kao što je “tim”, predstavlja koliko zastavu iza koje ponosno stojimo, toliko i kamičak o koji se spotičemo. Jer za mnoge, značenje “tima” uglavnom zavisi od toga da li smo njegovi lideri ili pak tek “obični članovi”.
I ako svi priručnici za dobar menadžment nedvosmisleno upućuju na bazičnu tezu da je tim zapravo specifična grupa ljudi okupljenih oko ideje saradnje na zajedničkom projektu, u stvarnosti, međutim, timovi često uopšte to nisu, budući da umesto koncepta zajedništva i saradnje, predstavljaju tek puki zbir individualnih relacija sa šefom, sa jedne, i međusobnog odmeravanja u pogledu moći prestiža i pozicije, sa druge strane.
Teza da je skoro sve u jeziku, odnosno u imenovanju stvari i pojava, potvrđuje se između ostalog i u činjenici da je danas, zarad globalnog trenda humanizovanja “novog kapitalizma sa ljudskim likom”, termin “šef” odbačen u arhive istorije kao nemili potsetnik na hudo doba omražene eksploatacije, i umesto njega uvedena umivena i civilizovanija forma “tim lidera”.
Ali istorija se ne zaboravlja tako lako. Otuda nije retkost da se imenovani “lideri” ponašaju upravo kao šefovi i supervizori koji nastupaju sa pozicija tradicionalnog shvatanja autoriteta i moći, očekujući od ostalih saradnika neprikosnoveni respekt svog položaja, hijerarhije i korporativne stratifikacije.
Šalu na stranu, danas je više nego ikada ranije jasno da stvarnog uspeha i vidljivih rezultata nema bez kvalitetno koncipiranih i kreativno vođenih timova organizovanih na principima visoke kooperativnosti, strukturalne međuzavisnosti i jedinstvenih ljudskih i profesionalnih relacija. U idealnim uslovima, svi članovi tima bi trebalo da su duboko posvećeni ne samo postizanju zajedničkog cilja, već i ličnom rastu i uspehu svojih kolega. I ma kako ovo delovalo bajkovito, logika tima pretpostavlja sinergijske efekte, prema kojima “jedan plus jedan” znači uvek više od pukog zbira. Otuda je mudro i promišljeno stvaranje timova, čiji su svi članovi uključeni u procese planiranja, organizacije, artikulacije ciljeva, reprezentovanja klime saradnje i podrške, razvijanja fleksibilnih strategija komunikacije i nezaobilaznog osećanja pripadnosti, jedan od najvažnijih poslova “top menadžmenta”.
Jer, kvalitetno strukturisani timovi višestruko su važni za svaku korporaciju. Najpre, oni maksimizuju tzv. “ljudske resurse” organizacije, omogućavajući međusobnu podršku, pomoć i savete, od čijeg sinergijskog dejstva i različitih individualnih doprinosa zavisi zajednički uspeh. Pripadnost timu i doživljaj zajedništva predstavljaju uslov i za zajedničko postignuće koje ne samo da nadilazi individualne učinke, nego deluje podsticajno i izazovno za sve buduće projekte. Konačno, tim pretpostavlja kontinuirani napredak, jer niko ne zna posao, zadatke i ciljeve, bolje od tima u celini.
Zato logika tima, koja je prevashodno orjentisana na marginalizovanje ličnih motiva, kako bi bogatstvo udruženog i prožimajućeg delovanja svih članova došlo do izražaja, predstavlja svakako jednu od najuspešnijih poslovnih strategija svake ozbiljne korporacije.
