Izgleda da u visoko kompetitivnom okruženju savremenog poslovanja, u kojem se kao vrhovni kriterijum komunikacije revitalizuje stara Hobsova teza o “suparničkoj saradnji”, koja otpisuje u staro gvožđe fantazam o međusobnom uvažavanju, kooperativnosti i uzajamnoj podršci, posao menadžera, nije ni malo lak. Šta više, može se reći da u atmosferi koja ohrabruje “šiljenje laktova”, i blagonaklono gleda na podrazumevane i kalkulisane konflikte, menadžeri silom prilika preuzimaju obavezu “simboličkih vatrogasaca”.
Šalu na stranu, konflikti mogu biti vrlo korisni za grupu u celini ukoliko su pravilno i adekvatno kanalisani. Konflikti i nesporazumi predstavljaju zapravo jedan od najboljih izvora kreativne komunikacije, pronalaženja optimalnih rešenja problema i ponovne integracije grupe. Posao menadžera sastoji se najpre u detektovanju tipa konfliktne situacije, što ponekad nije jednostavno.
Kompetitivna atmosfera u grupi odlikovaće se odsustvom kooperativnosti i nedvosmislenom željom nekih aktera da u datoj situaciji odnesu pobedu, odnosno, da na sve raspoložive načine poraze “protivnike”. U atmosferi prilagođavanja, međutim, članovi tima će pokazivati dobru volju da nađu najbolje rešenje, pa će i posao menadžera biti orijentisan na ohrabrivanje dobre i kreativne saradnje. Najteže situacije svakako su one u kojima slaba motivacija da se krene napred ili da se sagleda problem rezultira izbegavanjem da se komunikacija u grupi nastavi. Za razliku od ovoga, izazovna i zanimljiva intervencija menadžera mogućna je u okolnostima u kojima dominiraju strategije kolaboracije i kompromisa, u kojima članovi tima pokazuju aktivan i produktivan odnos prema zajedničkom rešenju problema.
Ne samo u teoriji, već i u praksi, poznata je okolnost da se upravo u času kada se javi problem, konflikt formira oko međusobnog procenjivanja članova grupe. Tada se dešava da se, umesto na rešenje problema i uviđanja prepreka, pažnja fokusira na otvoreno međusobno optuživanje i kritiku. Odsustvo kreativnog rešenja problema može, međutim, biti i posledica okolnosti u kojoj jedna osoba nameće svoju volju ostalima, tvrdoglavo odbijajući da sasluša druge, pokazujući potrebu da sve drži pod kontrolom, ili pak, rigidnim nametanjem fantazma o sopstvenoj stvarnoj ili umišljenoj superiornosti.
Posao menadžera pokazuje se u svojoj delikatnosti i rafinmanu upravo u ovakvim situacijama. U svojoj idealnoj formi, on pretpostavlja stvaranje takve atmosfere u kojoj će biti omogućeno svim članovima tima da slobodno izraze svoja mišljenja, uverenja ili ideje. Otvorenim stavom empatije, u kojim se nedvosmisleno pokazuje želja da se razumeju osećanja i misli drugih, ohrabrivanjem atmosfere u kojoj se smatra poželjnim traženje tuđeg mišljenja, kao i sposobnost da se sa pažnjom i uvažavanjem saslušaju ideje članova grupe, koje su u opticaju, omogućava se otvorena, iskrena i kreativna komunikacija.
A upravo to je, pored svih organizatorskih sposobnosti, jedna od najvažnijih osobina prijatnog, uspešnog i kreativnog menadžera.
