Činjenica da su nezaposlene žene starije od 45 godina teže zapošljiva kategorija prvi put je prepoznata u Zakonu i Strategiji za rodnu ravnopravnost. Kakve mogućnosti ovaj zakonski okvir otvara, kome i kako žene mogu da se obrate za podršku i sredstva, koje su to forme (samo)zapošljavanja, kao i koji su to primeri dobre prakse pitanja su na koja se odgovaralo na okruglom stolu na temu „Mogućnosti za aktivaciju nezaposlenih žena 45+ na tržištu rada”, održanom 14. Juna 2022. u Beogradu.
„Manji broj žena na tržištu rada ne predstavlja gubitak samo za njih lično, već dovodi do gubitka za društvo u celini“, rekla je Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, i predstavila zaključke studije „Ekonomski efekti usled manjeg učešća žena na tržištu rada”, dostupnoj na sledećem linku. Propuštena zarada koju žena može da stekne u slučaju zaposlenja utiče na smanjenu platežna moć u društvu, smanjenje javnih prihoda u porezima i doprinosima, i dovodi do povećanja javnih rashoda, jer nezaposlene žene imaju pravo na razne socijalne naknade. Zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada povećalo bi BDP za oko 4,8%. Drugim rečima, da je stopa zaposlenosti žena jednaka stopi zaposlenosti muškaraca, tj. kada bi oko 300.000 žena postalo zaposleno, društvo bi bilo na dobitku i to u iznosu od 1,8 milijardi evra, pokazali su rezultati ove studije iz 2019. godine.
Najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za prošlu godinu pokazuju da se apsolutni broj nezaposlenih žena smanjio, ali da se procenat žena starijih od 45 godina u ukupnom boju nezaposlenih žena na evidenciji povećao za preko dva procentna poena i sada iznosi 48%. Statistika dalje pokazuje da je gotovo 90% njih sa srednjom ili nižom stručnom spremom, kao i da skoro polovina žena 45+ čeka na posao i preko 10 godina.
Brojne su prepreke i uslovi koji dovode do ovakve situacije, stoga novi pravni okvir za smanjenje rodnog jaza u ekonomiji, koji je predstavila Svetlana Đorđević ispred Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, prepoznaje žene 45+ kao teže zapošljivu grupu i preporučuje niz inovativnih mera za zapošljavanje posebno višestruko diskriminisanih grupa kroz obuke, uključujući oblasti kao što su IT, zelena i cirkularna ekonomija, ali i podsticaj preduzetništvu i socijalnom preduzetništvu.
Individualni plan zapošljavanja kao jedan od instrumenata Nacionalne službe za zapošljavanje za podršku aktiviranju nezaposlenih lica predstavila je Vanja Zlatković i istakla da je u procesu zapošljavanja žena od izuzetnog značaja motivisati žene da se i same aktiviraju u traženju posla, te ih pozvala da koriste i sve ostale instrumente koje Nacionalna služba nudi, kao što su Klub za traženje posla i Sajam zapošljavanja.
Da je neophodno aktivirati i celokupan sistem koji utiče na tržište rada, te uspostaviti međusektorsku saradnju između institucija, poslodavaca i organizacija civilnog društva, složile su se učesnice skupa „Mogućnosti za aktivaciju nezaposlenih žena 45+ na tržištu rada”. Da je ovaj vid saradnje između javnog, privatnog i civilnog sektora neophodan, potvrdila je i ekspertkinja iz oblasti upravljanja ljudskim resursima Radmila Marić ispred Kuhne + Nagel Shared Service centra.
– Poslodavci imaju izazov sa nedostatkom kvalifikovane radne snage sa veštinama potrebnim za obavljanje (administrativnih) poslova – izjavila je Marić i dodala da su neke od prepreka koje treba savladati, kako bi se povećao broj zaposlenih žena, nedostatak adekvatnih veština, nedovoljno radnog iskustva, te predrasude i stereotipi protiv kojih se moramo svi zajedno boriti, jer je iskustvo u Evropskoj uniji pokazalo da preduzeće uspešnije posluje ukoliko ima veću generacijsku raznolikost.
U anketi koju je organizator okruglog stola „Mreža za podršku ženama 45+” sproveo tokom proleća 2022. godine, deo žena iskazao je želju za samozapošljavanjem, stoga je na okruglom stolu predstavljena i finansijska podrška za žene Ministarstva privrede. Kroz „Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini”, Ministarstvo daje mogućnost nezaposlenim ženama i mladima, onima koji su tek započeli sopstveno poslovanje, ali i zaposlenim ženama i mladima koji žele da pokrenu sopstveni posao da dođu do neophodnih finansijskih sredstava kroz kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava, pojasnila je Marija Stošković iz Ministarstva, dodavši da je uslov da potražioci sredstava budu registrovani u Agenciji za privredne registre, ali da nije bitno koliko dugo postoje u formi pravnog lica. Ovim merama se prevazilazi i prepreka žena da dođu do finansijskih sredstava usled neposedovanja imovine koja je registrovana na njihovo ime.
„Ukoliko ste registrovani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i uzmete sredstva od Službe za samozapošljavanje, sasvim je u redu da se nakon toga registrujete i u Agenciji za privredne registre, a potom da tražite sredstva i od Ministarstva, te na taj način dobijete podršku države na više načina“, rekla je Stošković i pozvala žene da kontaktiraju Ministarstvo sa pitanjima koja imaju, te da se prijave za programe koje ono nudi.
„Još jedan od odgovora u anekti o formama zapošljavanja koju je „Mreža za podršku ženama 45+” sprovela jeste da su, osim za samozapošljavanje, žene zainteresovane i za udruživanje sa drugim ženama. Socijalno preduzetništvo je u razvojnoj praksi u Srbiji, ali ga prati Zakon o socijalnom preduzetništvu donet u februaru 2022. godine“, izjavila je Zorana Milovanović ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i pojasnila šta su to ženska socijalna preduzeća: „To su preduzeća koja su osnovale i vode žene, te preduzeća u čijem su fokusu društvenog delovanja ekonomsko osnaživanje žena.“ Ona je navela i primere dobre prakse kao što su Bagel Bejgl, Ženski centar Užice, Radanska ruža, Somborske šnajderke itd.
Na individualnom nivou, veća zaposlenost žena nije samo važna za ostvarivanje materijalne sigurnosti, već pruža i kvalitetniji život usled psiholoških prednosti kao što je osećaj pripadanja, identiteta, autonomije, samopoštovanja i posedovanja socijalnog statusa, a zapošljavanje žena vodi ka ekonomskom napretku celog društva.
„Zakonski okvir, prateće mere i drugi napori svih aktera u temi daju nadu da će se ravnopravnost desiti u svim oblastima, a naročito na tržištu rada“, zaključila je ispred „Mreže za podršku ženama 45+” Mima Perišić i pozvala civilni sektor da deli postojeće informacije o mogućnostima za aktivaciju nezaposlenih žena 45+ na tržištu rada.
Organizator skupa je „Mreža za podršku ženama 45+“, koju čine četiri ženske organizacije, „Laris” iz Čačka, „Putokaz” iz Kragujevca, „Miona” iz Aleksandrovca, i „Žene na prekretnici“ iz Beograda. Osnovni cilj „Mreže“ jeste doprinos povećanju zapošljivosti žena starijih od 45 godina na teritoriji Republike Srbije, rukovodeći se principima ravnopravnosti i antidiskriminacije.
Okrugli sto se održava u okviru projekta „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ koji podržava vlada Švajcarske, i ovo je četvrta diskusija ovog tipa, pri čemu su prethodne organizovane u Kragujevcu, Aleksandrovcu i Čačku.
