Da li znate da se osmeh “vidi” preko telefona? Da se po glasu prepoznaje da li ste svom sagovorniku zanimljivi ili dosadni, da li vam se obradovao, ili se (opet) smorio što mora da priča s vama?
Da je to istina, uverio sam se kad sam pozvao jednu malu pržionicu ribe da potvrdim narudžbinu i izvinim se što ću da zakasnim. Dočekao me je veseo ženski glas, koji me je obavestio da ne brinem ništa, riba se peče, i nije problem što ću da zakasnim, jer će se taman malo prohladiti… Priznajem, nisam očekivao takav “doček”. U stvari, nisam ni znao šta da očekujem, jer sam ribu naručio “na neviđeno”, po preporuci.
Kad sam otišao na lice mesta, video sam da je pržionica zaista mala (tričetiri mušterije unutra, dok ostali čekaju napolju dok neko ne izađe), a vlasnica onog glasa zaista ljubazna i vesela. I nije jedina. I njena koleginica je sa sa osmehom na licu sa svakim razmenila poneku lepu reč, a sa nekima se očigledno već duže znala, jer su razgovori zvučali baš prijateljski…
Zašto vam sve ovo pričam? Zato što sam na delu video prvoklasnu uslugu. Da li te žene znaju šta je dobar korisnički servis? Verovatno ne, ali ga imaju. Da li znaju šta je brendiranje? Verovatno ne, ali i to imaju…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
