Vlade Srbije i Crne Gore formirale su 1. januara 2004. godine Direktorat civilnog vazduhoplovstva države SCG. Posle razdvajanja dveju republika, osnivačko pravo preuzima Srbija i od 1. januara 2007. godine vazduhoplovna vlast u zemlji funkcioniše pod imenom Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. U želji da postane moderna vazduhoplovna vlast i zauzme lidersku poziciju u regionu, Direktorat intenzivno radi na ratifikovanju međunarodnih sporazuma i usklađivanju naših zakona sa propisima Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo ICAO, Evropske zajednice i propisima evropskih organizacija ECAC, EASA, EUROCONTROL i JAA. Koliko daleko je odmakao u ovom procesu, koje su prepreke na putu koji vodi do nivoa vazduhoplovno razvijene zemlje, kakva je saradnja sa avio prevoznicima, a kakva sa resornim ministarstvom za GM ocenu daje Nebojša Starčević, generalni direktor DCV-a, imenovan na to mesto Odlukom Saveta Direktorata a na predlog Vlade Republike Srbije februara ove godine, otkrivajući i delove svoje poslovne vizije i planova, kao i menadžerske strategije.
Kao prvi čovek vazduhoplovne vlasti u Republici Srbiji, kako ocenjujete trenutno stanje u vazduhoplovstvu u našoj zemlji?
Naše vazduhoplovstvo je oduvek bilo visoko kotirano u svetskim okvirima. Prepoznatljivi smo po vrhunskim stručnjacima, inženjerima, pilotima… Čini mi se da nas u svetu kotiraju i uvažavaju mnogo više, nego što se uvažavamo sami. To naravno godi. Ali, vazduhoplovstvo je i oblast u kojoj je neophodno permanentno usavršavanje, stalna i nova obuka i praćenje svetskih tendencija. U prethodnih petnaestak godina, u ovom pogledu smo bili zaustavljeni, bitno uskraćeni, zbog ratova i ekonomskih sankcija. Tek u poslednje vreme, uspeli smo da se vratimo na one pozicije koje nam suštinski oduvek i pripadaju, a to su pozicije vazduhoplovnog regionalnog lidera, što mi bez svake sumnje i jesmo.
Čekajući novi Zakon
Da li sadašnja zakonodavna regulativa omogućava nesmetan rad Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, i gde vidite eventualne prepreke?
To je na žalost prilično bolna tema za nas. Sadašnji zakon o vazdušnom saobraćaju donet je pre punih deset godina, i u mnogo čemu je potpuno prevaziđen i retrogradan. Mnoge ustanove, pomenute ovim zakonom, više i ne postoje, a mnoge su dramatično napredovale i izmenile strukturu. Zbog toga smo veoma zainteresovani da se, što je moguće pre, donese novi, savremeni zakon o vazdušnom saobraćaju, koji će pratiti savremene vazduhoplovne tendencije. Mi i sami učestvujemo, zajedno sa kolegama iz ministarstva infrastrukture, u njegovom pisanju, i verujemo da će on do kraja ove godine biti usvojen. Osnovni problem starog zakona leži u tome da u vreme njegovog pisanja DCV nije ni postojao, pa je čitavo naše sadašnje funkcionisanje bazirano na dopunskim podzakonskim aktima, što maksimalno otežava rad.
Poznato je da je Direktorat u Evropi postigao značajne rezultate. Kako bi ukratko mogli da ih definišete?
Najkraće rečeno, Direktorat je prepoznat u Evropi kao savremena moderna vazduhoplovna vlast. Zalaganjem različitih vazduhoplovnih eksperata postali smo ili punopravni član, ili barem posmatrač, u radu svih bitnijih evropskih i svetskih vazduhoplovnih organizacija, i to kao aktivni učesnik, čije se mišljenje izuzetno poštuje.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
