Asocijacija lizing kompanija Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj i USAID inicirali su pred Narodnom bankom Srbije izmenu Zakona o finansijskom lizingu, saopšteno je 2. oktobra 2015. godine na konferenciji „Lizing kao podrška privrednom rastu Srbije“, održanoj u Privrednoj komori Srbije.
Glavne inicijative odnose se na smanjivanje kapitalnog cenzusa kako bi se većem broju lizing kuća omogućilo da privredi ponudi i finansiranje nekretnina, što trenutno zbog zakonskih odredbi može da ponudi vrlo mali broj lizing kompanija, te bi se time podstakla konkurentnost i stvorili bolji uslovi za krajnjeg korisnika. Takođe, predlozi izmena se odnose i na inicijativu da se u okviru jedne lizing kuće vrši usluga i operativnog i finansijskog lizinga, što bi olakšalo poslovanje, pojednostavilo procedure i smanjilo troškove.
Druga bitna tema konferencije bilo je učešće finansiranja putem lizinga u procesu javnih nabavki, koje je za razliku od zemalja okruženja i Evrope, u Srbiji još uvek nedovoljno iskorišćeno. Pored jasnih finansijskih benefita prilikom nabavke neophodnih vozila i opreme, pre svega u slučajevima nabavke vozila za javni gradski prevoz ili službenih vozila policije i drugih državnih institucija, ovaj vid finansiranja značajno utiče i na unapređenje transparentnosti poslovanja državnih organa.
Učesnici konferencije istakli su i važnost uključivanja lizinga u podsticajne programe Vlade, kojima se subvencioniše nabavka novih mašina i opreme. Efekat ovakve odluke najviše bi osetili poljoprivrednici, kojima bi se uključivanjem lizinga zajedno sa bankarskim kreditima u programe subvencija stvorili konkurentniji uslovi na tržištu, što bi dovelo i do nižih cena.
Svuda u svetu lizing i kredit predstavljaju načine finansiranja koji se u poslovnoj praksi tretiraju ravnopravno. U Srbiji ovo još uvek nije u potpunosti prepoznato pa imamo situaciju da poljoprivrednici ovu mogućnost ne mogu da koriste. Model poslovanja u kome bi poljoprivrednici novu mehanizaciju finansirali putem lizinga, jer nije potrebno da obezbede dodatne garancije u vidu hipoteke ili zaloge, a obrtna sredstva (naftu, semensku robu) putem kredita, je model u koji bi bio svrsishodniji, naglašava se u saopštenju organizatora.
