I pre pojave aktuelne krize, vlade mnogih zemalja su podsticale preduzeća da omogućavaju zaposlenima i opcije nepunog radnog vremena kao način da se smanji nezaposlenost i postigne veća fleksibilnost radne snage. Sada, broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom je u porastu, ali mnogi ovaj vid angažovanja smatraju vidom prinude…
Ideja koja stoji iza opcije nepunog radnog vremena je omogućavanje preduzećima veće fleksibilnosti u prilagođavanju zahtevima tržišta u smislu proširenja kapaciteta ili produžavanja vremena rada sa kupcima.
S druge strane, ova opcija je korisna i za one koji traže posao, naročito za one koji prvi put stupaju na tržište rada ili odlaze s njega želeći postepeno penzionisanje.
Nepuno radno vreme podrazumeva i bolju preraspodelu rada u smislu smanjivanja prekovremenog rada i stope nezaposlenosti.
Iako nepuno radno vreme podrazumeva da jedan broj ljudi i dalje traži zaposlenje sa punim radnim vremenom, broj zvanično nezaposlenih lica je smanjen, što je značajno s aspekta rasterećenja državnog budžeta.
Izbor ili prinuda
Poslednje veliko istraživanje na temu izbora dužine radnog vremena “Working time preferences in sixteen European countries“, koje je sprovedeno u organizaciji Evropske fondacije za unapređenje kvaliteta života i uslova rada (European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions) tokom 1998. godine na ukupno 30.557 ljudi iz petnaest zemalja Evropske unije i Norveške, pokazuje da na nivou EU 18 % zaposlenih radi nepuno radno vreme.
Iako je od tada prošlo deset godina, trend je nastavljen, pa su određeni pokazatelji izvedeni iz ovog istraživanja i dalje relevantni i mogu i danas da posluže kao polazna osnova za razmišljanje na temu dobrih i loših strana ovakvog rešenja.
Prema pomenutom istraživanju, od ukupnog broja onih koji rade nepuno radno vreme 19 % njih je bilo prinuđeno na tu opciju jer nisu uspevali da nađu stalno zaposlenje s punim radnim vremenom.
U ekonomski razvijenim zemljama od devedesetih godina prošlog veka na ovamo stalno se beleži porast zaposlenih sa nepunim radnim vremenom.
Danas, naročito zbog krize, njihov broj je verovatno još veći, posebno onih koji su prinuđeni na to.
Polna pripadnost
Ipak, kao glavni razlog rada sa nepunim radnim vremenom najveći broj ispitanika (41 % njih) navodi brigu oko dece (što, pored ostalog, ukazuje na nerešeno pitanje čuvanja dece u pojedinim zemljama), zbog čega se na ovakav rad češće odlučuju žene nego muškarci.
Prema istom istraživanju, od ukupnog broja zaposlenih muškaraca njih 6,6 % radi nepuno radno vreme, dok od ukupnog broja zaposlenih žena nepuno radno vreme radi njih 33,5 %. U većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem, u proseku, tri od četiri zaposlena sa nepunim rednim vremenom su žene.
Dato istraživanje je pokazalo i da je čest razlog rada sa nepunim radnim vremenom – studiranje.
Godine života
U pogledu životnog doba (istraživanjem su obuhvaćene osobe starosti od 16 do 64 godine) među zaposlenima sa nepunim radnim vremenom preovlađuju oni koji tek stupaju na rad ili su blizu penzije. Ovaj podatak potvrđen je i istraživanjem koje je 2002. godine sproveo Eurostat (Eurostat Labour Force Survey).
Tekst u celosti možete pročitati ovde
