Za vreme „prisilne izolacije“ kao ključno se pokazalo da preduzeće mora imati jasno razvijenu organizacionu strukturu, da su poslovni procesi definisani i prilagođeni za digitalni svet, ali i da zaposleni imaju sve potrebne alate i pristupe najbitnijim podacima i dokumentima, koji su im potrebni za rad.
Iako su do pre nešto više od godinu dana samo retki od nas mogli da završavaju svoje poslovne obaveze od kuće, pandemija korona virusa koja je našu zemlju i sve u njoj zatvorila pokazala nam je da je to itekako moguće za mnogo veći broj ljudi.
Smeštanje poslovnih operacija u digitalni prostor nikada nije predstavljalo tako veliki izazov kao što je to slučaj tokom epidemije čiji smo svedoci. Zbog zabrana i ograničavanja prostornog i vremenskog delovanja, digitalizacija poslovanja je ubrzana do krajnjih granica. Kompanije su praktično bile primorane da vrlo brzo uvedu rad od kuće u svakodnevicu.
Iako je sve bilo zaustavljeno, dobar deo poslova se obavljao putem online servisa. Preduzeća koja su i ranije koristila neke usluge u oblaku mnogo lakše su se suočila sa realnošću da je digitalizacija poslovanja nužna. Sa druge strane, neka preduzeća su gasila požare i pokušavala da se što bolje snađu u datoj situaciji. Sada, kada smo se svi već navikli na situaciju, ostaje pitanje: Da li bi rad od kuće mogao biti nova realnost i šta nam je sve potrebno u tom slučaju?
Tekst u celosti možete pročitati u digitalnom izdanju časopisa.
