Centralna banka Srbije ima pravo da prva otkupljuje zlato iskopano u Srbiji

0

Izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje između ostalog predviđaju pravo preče kupovine zlata dobijenog eksploatacijom, pripremom i preradom mineralnih sirovina u Srbiji, otvorile su ponovo pitanje koliko se još “žutog metala” krije u domaćim i svetskim rudnicima. Stručnjaci veruju da će ova izmena zakona osigurati da “zlato ostane kod kuće” i da je to još jedan pokazatelj važnosti zlatnih rezervi za nacionalnu ekonomiju, sigurnost od inflacije i poverenje u državu.

Samo u proteklih desetak godina, NBS je kupila oko 30 tona zlata, a osim prioriteta da otkupi eksploatisanu rudu iz srpskih nalazišta, Centralna banka je ovlašćena i da kupuje i prodaje zlato u inostranstvu.

Prema rečima profesora dr Radeta Jelenkovića sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, u odnosu na svoju površinu i broj stanovnika, Srbija ima značajne količine zlata, dovoljne za višedecenijsku eksploataciju. Ne treba da čudi podatak da ove godine dvostruko više firmi, preko 30, vrši primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije. 

“Procenjuje se da se količine mineralnih resursa zlata u Srbiji kreću u rasponu od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji više je oko 350 tona”, kaže profesor Jelenković.

On dodaje da se značajne količine zlata eksploatišu u ležištima bakra na prostoru istočne Srbije, a da su najveća među njima Majdanpek i Bor, kao i novopronađeno ležište svetskih razmera Čukaru Peki.

Kako objašnjava, za razliku od mineralnih resursa, rudne rezerve zlata su procenjene količine zlata za koje je dokazana tehnička efikasnost i ekonomska efektivnost, ali ne ekološka prihvatljivost eksploatacije. Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata.

Pod zemljom još 50.000 tona zlata

Kada je o svetskoj eksploataciji reč, Drago Matović, ekonomski analitičar „Tavex zlato&srebro“, kaže da trenutna godišnja proizvodnja zlata iznosi 3.600 tona, što znači da bismo za oko 15 godina iskopali svo zlato koje postoji u svetu. 

Kako kaže, najveći proizvođači zlata su Kina (378 tona godišnje), Rusija (321 tona godišnje), Australija (293 tona godišnje), Kanada (192 tona godišnje) i Amerika (166 tona godišnje).

Šta donosi nova izmena zakona

On objašnjava da ova izmena zakona, omogućava NBS-u da nastavi svoju politiku povećanja zlatnih rezervi Srbije. 

“Naše rezerve zlata su za samo 10 godina povećane sa 16,5 tona, na sadašnjih oko 45. To je odličan rast i ako pogledamo skok cene zlata možemo zaključiti da je ovo bila jako isplativa odluka za NBS”, ukazuje Matović i podseća da je cena zlata u poslednjih 10 godina skočila više od 100 odsto. 

Prema njegovim rečima, ovaj zakon daje NBS konstantan tok novog zlata koje može da iskoristi da obogati svoju rezervu. Pored toga, daje pravo NBS da trguje sa zlatom u inostranstvu, što je još jedan kanal za uvećanje rezervi.

“Nadam se da će ovaj zakon da poveća interesovanje građana po pitanju zlata. Tražnja za zlatom ove godine u svetu je bila ogromna, iz meseca u mesec zlato je obaralo rekorde. U prvih 9 meseci ove godine iznosila je oko 3.800 tona. Najinteresantnije je to što se tražnja za fizičkim investicionim zlatom udvostručila ove godine u poređenju sa prošlom, što nam ukazuje da se sve više ljudi širom sveta okreće ka zlatu. Zapravo, u trećem kvartalu ove godine smo videli i skok u ETF, takozvanom ’papirnom zlatu’ koje se koristi za trgovinu na berzi”, objašnjava Matović i dodaje da centralne banke širom sveta čuvaju više od 35.000 zlata u svojim trezorima.

Prema Svetskom savetu za zlato, Srbija je na 34. mestu po učinku zlata u deviznim rezervama, a Matović ukazuje da je to odličan uspeh za zemlju naše veličine.

Share.

About Author

Comments are closed.