Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom; tolikom da čovečanstvo nije u stanju ni da isprati njene sve brže promene. Vrlo je izvesno da ćete danas izabrati polje na kojem ćete se usavršavati, a već za godinu dana doći u nezavidnu situaciju da birate jednu od mnogih novonastalih podoblasti koje su se u međuvremenu pojavile. S druge strane, primetno je da se nauka i ne razvija toliko velikom brzinom. Neki neće biti saglasni s tim, pa da odmah odgovorim – to je zbog toga što mnogi poistovećuju razvoj nauke sa razvojem tehnologije, a te dve stvari nisu iste.
Autor: Vladimir Knežević, CEO, Dock Solution doo
Ako pogledamo fiziku, koju nazivamo fundamentalnom naukom, pitaćemo se šta se toliko revolucionarno pojavilo na polju naučnih otkrića od nastanka poluprovodničke elektornike, koja je bila osnov za razvoj kompjuterskih nauka. Budimo iskreni, ne puno. Dakle, od 1947. godine, kada su fizičari William Shockley, John Bardeen i Walter Brattain iz Bell Laboratorije izumeli prvi tranzistor na bazi poluprovodnika, koji je označio početak moderne elektronike, a ispostaviće se malo kasnije i modernih kompjuterskih nauka, nije se mnogo revolucionarnih naučnih otkrića iznedrilo. Da bi opovrgao prethodnu tvrdnju, neko će odmah pozvati u pomoć Veliki hardonski akcelerator iz CERN-a i potvrdu postojanja „Božije čestice“, odnosno Higsovog bozona. Sve da bi odgovorio svima nama koji ne opažamo dovoljno dobro bogat naučni razvoj. Međutim, cilj nam i nije da se omalovaže naučnici i njihov rad, već da se upozori na sve brži razvoj tehnologije, koji čovek ne može da isprati, a što je najvažnije – ni da razume. I da nam se ne bi kao Ikaru „istopila krila od voska i perja“ kada uzletimo „suviše blizu Suncu“, potrebno je zaustaviti se na trenutak i razumeti gde tehnološki razvoj vodi…
Ceo tekst možete pročitati u digitalnom izdanju časopisa.
